Све има две стране, па и магла. Иако нам она са једне стране отежава да видимо своју околину, такође нам пружа могућност да ствари видимо у њиховим основним цртама и обрисима. Тако у магли можемо открити да оближња варош, кроз коју прођемо скоро сваки дан, изгледа као место из бајке, или неког старог филма. Наставите са читањем →

Већина ловце види као људе који убијају животиње, међутим они их и одгајају. Човек је свесни део природе, што је одговорност колико и привилегија. Ловачко удружење “Фазан” из Бегеча већ осам година у својој фазанерији одгаја фазане, које пушта у атар, како би одржавало њихову популацију. Наставите са читањем →

Олупине бродова већ годинама стоје у малом заливу између новосадских Лимана и Рибарског острва, у којем је некада радило предузеће Бродоградилиште Нови Сад. Трунући у зеленој мутној дунавској води, оне говоре не само о сопственој пропасти, већ и о пропасти бродоградитељске индустрије, па и у ширем контексту некадашње индустрије у Војводини. Наставите са читањем →

Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима. Наставите са читањем →

Субота, касно поподне. Шетња од аутобуске станице код болнице у Новом Саду према базенима на Спортском центру „Сајмиште“. Тек по који пролазник на улици. Град делује успавано и летаргично у сивилу бетона, који се пресијава на мајком сунцу. А онда улазак у простор поменутог спортског центра, где је овог викенда одржан 26. мото скуп у организацији новосадских „Рајдерса“. Као улазак у неки други свет. Турирање мотора, гомила људи у кожним прслуцима са пришивачима, звук рокенрола и насмејаног разговора… Летаргично градско сивило престаје. Наставите са читањем →