Пејзажи поред воде

Каже се да боравак поред воде добро утиче на човека. Можда зато, што је то искуство остало остало у лепом колективном сећању кроз милионе година људске еволуције. А када модеран човек борави поред воде, још је боље ако код себе има фотоапарат.

Наставите са читањем

Advertisements

ФОТО: Животиње кроз објектив – питома лепота

Колико пута на сеоској улици, поред сеоског пута, у сеоском дворишту, или на било ком месту где живе људи, сретнете коња, пса, или неку другу животињу, а да ни не обратите пажњу на то, колико је та животиња постала нераздвојни део човековог живота, а да је у исто време успела да сачува величанственост, коју јој је природа дала пре него што ју је човек припитомио? Наставите са читањем

ФОТО: Црно-бели фрагменти Војводине

Ако желите да осетите дух Војводине, морате отићи много даље од центра Новог Сада. У мање вароши, чак и далеко од било каквих насеља. Начин живота људи, остаци немачке архитектуре, као и природа, заједно доприносе јединственој атмосфери тог подневља, која често пркоси стереотипима. Наставите са читањем

ФОТО: Генерације изгубљених у петроварадинском подземљу и њихове приче

Ако сте клинац из Петроварадина, Новог Сада, или чак неког мало удаљенијег места, сигурно бисте желели да можете да се похвалите у друштву, да сте лутали уским мрачним ходницима испод Тврђаве Петроварадин. А можда само желите да лутате, без да се иком хвалите. У сваком случају, пар скретања кроз уске тунеле са подом посутим циглама и нисте сигурни, да ли знате да се вратите истим путем. Када пробате да пронађете излаз, одједном се ипред вас појави зид, који „до мало пре није био ту“. И у моменту вам кроз главу пролазе све оне приче о лавиринту, аждаји, тунелима који сами мењају свој распоред и остале мистерије, које у друштву, често уз чашицу, причају разноразни „зналци“. Чујете откуцаје свог срца, у гробној тишини петроварадинског лавиринта. Изгубљени сте. Наставите са читањем

Животи из подземља: Драган Павловић, алпиниста – од локалног чудака, до локалне легенде

“То код нас не може да буде“ – чувена је приповетка Радоја Домановића, којом је описао мале средине у Србији. Ипак, да та прича може да има и другачији крај, потврђује прича Драгана Павловића, младог алпинисте из сремског села Ирига. Како каже, људи из његовог села три пута су мислили да хоће да се обеси, када су га видели како се вере по фрушкогорским стенама и сматрали су га неком врстом локалног чудака. Али, када је освоио Мон Блан, највиши врх Алпа, ситуација се променила и постао је локална легенда. Наставите са читањем