Остаци згаришта осталог после пожара, који је претпрошлог викенда избио у риту између Футога и Бегеча, још су упечатљиви. До пожара је највероватније дошло због намерног паљења трске. Наставите са читањем →

Каже се да боравак поред воде добро утиче на човека. Можда зато, што је то искуство остало у лепом колективном сећању кроз милионе година људске еволуције. А када модеран човек борави поред воде, још је боље ако код себе има фотоапарат. Наставите са читањем →

Колико пута на сеоској улици, поред сеоског пута, у сеоском дворишту, или на било ком месту где живе људи, сретнете коња, пса, или неку другу животињу, а да ни не обратите пажњу на то, колико је та животиња постала нераздвојни део човековог живота, а да је у исто време успела да сачува величанственост, коју јој је природа дала пре него што ју је човек припитомио? Наставите са читањем →

Ако желите да осетите дух Војводине, морате отићи много даље од центра Новог Сада. У мање вароши, чак и далеко од било каквих насеља. Начин живота људи, остаци немачке архитектуре, као и природа, заједно доприносе јединственој атмосфери тог подневља, која често пркоси стереотипима. Наставите са читањем →

Ако сте клинац из Петроварадина, Новог Сада, или чак неког мало удаљенијег места, сигурно бисте желели да можете да се похвалите у друштву, да сте лутали уским мрачним ходницима испод Тврђаве Петроварадин. А можда само желите да лутате, без да се иком хвалите. У сваком случају, пар скретања кроз уске тунеле са подом посутим циглама и нисте сигурни, да ли знате да се вратите истим путем. Када пробате да пронађете излаз, одједном се ипред вас појави зид, који „до мало пре није био ту“. И у моменту вам кроз главу пролазе све оне приче о лавиринту, аждаји, тунелима који сами мењају свој распоред и остале мистерије, које у друштву, често уз чашицу, причају разноразни „зналци“. Чујете откуцаје свог срца, у гробној тишини петроварадинског лавиринта. Изгубљени сте. Наставите са читањем →