Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима. Наставите са читањем →

Субота, касно поподне. Шетња од аутобуске станице код болнице у Новом Саду према базенима на Спортском центру „Сајмиште“. Тек по који пролазник на улици. Град делује успавано и летаргично у сивилу бетона, који се пресијава на мајком сунцу. А онда улазак у простор поменутог спортског центра, где је овог викенда одржан 26. мото скуп у организацији новосадских „Рајдерса“. Као улазак у неки други свет. Турирање мотора, гомила људи у кожним прслуцима са пришивачима, звук рокенрола и насмејаног разговора… Летаргично градско сивило престаје. Наставите са читањем →

Замислите да се возите ноћу од Новог Сада ка Бачкој Паланци и одједном вам пут пређе утвара древног хазарског коњаника под пуном ратном опремом. Многе варошице у Војводијни имају стари дворац, стару католичку цркву, споменик народно-ослободилачкој борби и локалну легенду, али мало које тако живописну као Челарево. Међутим, трагом приче о легендарним Хазарима и дворцу Дунђерског, долази се до много приземнијих прича, попут небриге о културном наслеђу. Наставите са читањем →

Остаци згаришта осталог после пожара, који је претпрошлог викенда избио у риту између Футога и Бегеча, још су упечатљиви. До пожара је највероватније дошло због намерног паљења трске. Наставите са читањем →

Каже се да боравак поред воде добро утиче на човека. Можда зато, што је то искуство остало у лепом колективном сећању кроз милионе година људске еволуције. А када модеран човек борави поред воде, још је боље ако код себе има фотоапарат. Наставите са читањем →