Сви људи имају снове о томе шта желе у животу, а онда им се деси живот. На том трновитом путу само ретки остају доследни себи. Сретнемо их на улици журећи за свакодневним проблемима, пошто смо давно одустали од својих снова, а да ни не приметимо те људе – који трају у оном што јесу. То потврђује и прича Мише Јовичића, уличног музичара из Змај Јовине улице у Новом Саду, активног учесника новосадске рок сцене осамдесетих и песника. Наставите са читањем →

Ако сте клинац из Петроварадина, Новог Сада, или чак неког мало удаљенијег места, сигурно бисте желели да можете да се похвалите у друштву, да сте лутали уским мрачним ходницима испод Тврђаве Петроварадин. А можда само желите да лутате, без да се иком хвалите. У сваком случају, пар скретања кроз уске тунеле са подом посутим циглама и нисте сигурни, да ли знате да се вратите истим путем. Када пробате да пронађете излаз, одједном се ипред вас појави зид, који „до мало пре није био ту“. И у моменту вам кроз главу пролазе све оне приче о лавиринту, аждаји, тунелима који сами мењају свој распоред и остале мистерије, које у друштву, често уз чашицу, причају разноразни „зналци“. Чујете откуцаје свог срца, у гробној тишини петроварадинског лавиринта. Изгубљени сте. Наставите са читањем →

“То код нас не може да буде“ – чувена је приповетка Радоја Домановића, којом је описао мале средине у Србији. Ипак, да та прича може да има и другачији крај, потврђује прича Драгана Павловића, младог алпинисте из сремског села Ирига. Како каже, људи из његовог села три пута су мислили да хоће да се обеси, када су га видели како се вере по фрушкогорским стенама и сматрали су га неком врстом локалног чудака. Али, када је освоио Мон Блан, највиши врх Алпа, ситуација се променила и постао је локална легенда. Наставите са читањем →

Живимо у времену када су се рокенрол, емпатија и добра енергија која гради ново, а чува старо повукли у подземље – али буквално. У исто време док су те вредности, у урбаним круговима често зване „андерграунд“, биле ближе површини – или је бар тако деловало на први поглед – у истом том подземљу су се банде криминалаца бориле за своје парче тунела. Сада су се места заменила – стиче се утисак из приче Владана Вулићевића из Београда, некадашњег менаджера и сувласника култног београдског клуба „Бус“ – сведока последње велике епохе југословенског рокенрола. Наставите са читањем →