Никад раније нисам видео толику гужву на улици. Случајни пролазници, улични продавци и занатлије, те они који само седе на улици – буквално у редовима, баш као људи на насловној фотографији – сви они траже своје парче среће у том ужурбаном граду. То је Сува, главни град Фиџија, острвске државе у јужном Пацифику – туристичко место на којем су људи срдачни према гостима, али на којем треба бити и опрезан, јер сиромаштво може да пробуди свашта у човеку. Наставите са читањем →

То је некад била њихова земља, а сада су неки од њих изопштени из друштва на земљи својих предака. У тој констатацији нема места препоједностављенм наративима о колонијализму из прошлости. У модерној либералној држави као што је Аустралија, Абориџини који успеју да се уклопе у систем и начин живота “белог човека” имају заштићена права, добре прилике за запослење и добар животни стандард. Али не успевају сви да се уклопе у то и онда постају они људи, које када сретнете на улици избегавате да их гледате у очи. Наставите са читањем →

Иако је Аустралија уређена држава са либералним поретком и високим животним стандардом, то уопште не значи да је досадна. Огољени живот састављен од бројних личних прича – трагичних или инспиративних, зачињен упечатљивим лицима – која могу бити лепа или застрашујућа, најбоље се види на улици, тој раскошној раскрсници различитих животних прича и путева. Наставите са читањем →

После скоро две недеље пловидбе бескрајном пучином Тихог океана, од Панаме ка Аустралији, јутрос сам коначно угледао копно – острва Француске Полинезије. Далеко од континената са обе стране океана, овај архипелаг у сред Пацифика као да живи свој живот, неоптерећен турбуленцијама великог света. Уз сјај сунца и зеленило палми, представља слику малог тропског раја на земљи.

Наставите са читањем →