Рокенрол песме

Текстови, фото: Милош Павков | Остали садржаји

Тргни се

Некада си возио у сутон,
Дах слободе био ти у коси!
А сад мериш успехе и звања,
И ко коју етикету носи!

Некада си седео око ватре,
Са друговима својим певао си песме!
Сада си уморан и тмуран,
Бити срећан – то се више не сме!

Рефрен:
Тргни се ти човече луди,
Живот је један и он је Богом дан!
Осети како моћни Дух се буди,
То је стварност, остало је сан!

Упао си у паклену машину,
За дан слободе све би сада дао!
Некад си се играо у житу,
За пакост тад још ниси знао!

Рефрен.

Сви ти кажу да то тако иде,
Што је добро то брзо прође!
Плаћаш рачуне, бројиш празне дане,
Чекаш да смрт по тебе дође!

Рефрен, два пута.

2014.

Кавез

Цео живот погрешно сам учен,
Да уђем у шаблон и будем к’о други!
Да сагнем главу да не бих био тучен,
Да држим за зубима тај свој језик дуги!

Ни остали јадници не знају за боље,
Мисле бићу срећнији кад будем к’о они!
Сломљени робот без маште и воље,
Који учи друге да важни су шаблони!

Рефрен:
Човек сам, к’о стоку ме кроте,
Избацићу те шеме из главе!
Обићу кавез од лажне доброте,
Раскрчићу пут за ствари праве!

2014.

Принц таме, шарма и јада

Он те тера да живиш у шаблону,
Ако нећеш, убиће у теби Бога!
Бити свој није по бонтону,
Боље да се што пре манеш тога!

Колико су два и два, одлучује сам.
Преко будала и битанги уздиже себе!
И када ти каже да си слободан,
Он ипак зна шта је најбоље за тебе.

Рефрен:
Он је принц таме, шарма и јада,
Носи скупо одело и свилену кравату,
Али једном и та маска пада
И схваташ да никад није био ту!

Ако те заведе својим слатким гласом,
Можеш га пратити и догурати далеко!
Многи ће се клањати и звати те дасом,
Постаћеш и ти нешто и неко!

Таман кад помислиш, да си тата-мата,
И да ћеш тако до последњег часа!
Разум ће ући на велика врата
И људи ће знати, да си само фарса!

Рефрен:
Он је принц таме, шарма и јада…

2017.

Дивљина

Ходам чудном стазом далеко од куће,
Не сећам се како сам овде дошао.
Сенке ме прате кроз дрвеће и пруће,
Не знам одакле долазим, ни где сам пошао.

Крици звери разбијају тишину,
Од њих ме хвата језа у телу целом.
Не осврћем се, газим кроз прашину,
Пратим трагове девојке у белом.

Рефрен:
Ово је земља снова, мрака и зиме,
Чопори шакала завијају у ноћи.
Кроз хладни ветар вичем Твоје име,
И чекам зору, јер тад ћеш ми доћи.

2019.

Advertisements