Ostaci manastira Dombo – fruškogorsko „Ime ruže“

Текстови из новина | 30.12.2016. | Tekst i fotografije: Miloš Pavkov

Ostaci utvrđenog srednjevekovnog benediktanskog manastira Dombo nalaze se nadomak sela Rakovac na severnoj padini Fruške gore, gde ih često posećuju izletnici i planinari. Ali ono što većina ne zna,  jeste to da je ovo mesto bilo naseljeno od vremena Rimljana pa sve do ranijeg gvozdenog doba.

Neka mesta poput Beograda, ili Petrovaradinske tvrđave naseljena su od danvnina i jedino što se menjalo jeste njihov spoljni oblik, u zavisnosti od kulture i epohe. Ta mesta su posebno bitna ljudima, zbog svog geografskok položaja, mogućnosti za odbranu, ili nekog drukog razloga. Za neka od njih, koja su danas postala veći gradovi i naselja mnogi su čuli. Ali za neka, kakvo je i nekadašnja opatija Dombo, malo ko zna. Možda tek po neki arheolog, planinar, ili lokalni klinci, koji su tu odrastali.

-Ne samo da smo istraživali ovo mesto kao klinci, nego smo išli u Maticu srpsku da tražimo dokumente, pisali smo skripte, a vodili smo i svesku, koju nažalost nismo sačuvali. Bilo je nas deset do petnaest klinaca, svi smo bili mlađi od petnaest godina. U to vreme bili su popularni filmovi o Indijani Džounsu, pa smo istraživali mnoga mesta na Fruškoj gori. Pošto tada nije bilo interneta, te do informacija nije moglo da se dođe klikom na dugme, bili smo uzbuđeni kad pronađemo neku sitnicu, poput ostataka ćupova – priča Leon Šurbanović, koji je odrastao u blizini Domboa, a danas se bavi istraživanjem podzemlja Petrovaradinske tvrđave.

Kako kaže, prema pričama koje je ranije čuo, u davna vremena ovde se u neposrednoj blizini nalazila luka. Pošto je tada Dunav navodno bio visok, do Domboa se od Dunava dolazilo peške i to je navodno bilo značajno mesto okupljanja tadašnjih ljudi.

-Kad smo bili mali, tada se od kuća nije moglo prići lokalitetu, pa smo se penjali uz padinu, tim starim putem. Tada smo na tom mestu pronalazili školjke. Jedan moj drug, inače sin akademskog vajara, je od tih školjki pravio i suvenire. Mi smo mislili da su te školjke, koje leže visoko na padini Fruške gore, ostaci nekadašnjeg Panonskog mora, mada mogle bi i da potvrđuju priču o visokom Dunavu i značajnoj luci iz starih vremena – priča Leon.

Utisak koji se stiče prilikom posete ovom srušenom srednjevekovnom benediktanskom manastiru je impresivan, posebno ako se zna da se na jednom ovakvom mestu odigrala radnja čuvenog romana Umberta Eka – „Ime ruže“. Ipak, najfacinantnije je spuštanje u podzemnu grobnicu. Pravi ulaz na ovo mesto ne postoji. Onaj improvizovani je napravljen tako što je iskopana rupa neposredno uz zid grobnice, te je zid srušen da u nju može da se uđe. Unutra nema kostura ili bilo kakvih naznaka da je reč o grobnici. Ovde je takođe nabacana, ili bolje reći prinudno uskladištena, gomila kamenih ornamenata i ukrasa, kako ne bi bili odneti. Ipak, na sredini prostorije nalazi se rupa ispunjena peskom. Pesak navodno služi za konzervaciju, te je moguće da je neko i dalje sahranjen ispod njega.

Kako bi smo saznali više o istoriji Domboa, inače poznatom i kao arheološkom lokalitetu Gradina, kontaktirali smo penzionisanog arheologa Muzeja Vojvodine – Nebojšu Stanojeva, koji je radio arheološka istraživanja na tom mestu. Međutim on nas je uputio na sačuvane arheološke zapise u Muzeju Vojvodine, u kojima je, kako smatra, rečeno bolje nego što bi on sada rekao.

Zapisi iz Muzeja Vojvodine su zaista otkrili više od očekivanog. Prema jednom od njih, pod nazivom „Dombo – srednjevekovna opatija i tvrđava“ autora Nađi Šandora, na tom lokalitetu pronađeni su tragovi keltske i rimske kulture. Naime, ispod manastira Dombo, pronađeni su ostaci keltskog opiduma – što je naziv kojim su Rimljani opisivali veća urbana ili polu urbana naselja, koja su se uglavnom nalazila u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Postoji i zapis o postojanju naselja iz halšatskog perioda, odnosno perioda ranijeg gvozdenog doba, što zajedno sa već pomenutim školjkama ponovo upućuje na legendu o nekada značajnoj dunavskoj luci.

Takođe pronađeni su i brojni ostaci iz rimskog perioda, poput rimskog zida, koji je otkriven ispod jedne kuće u Rakovcu u blizini Domba. Kako se navodi u pomenutom zapisu, severni zid srednjevekovne gotičke crkve, takođe potiče iz rimskog perioda, a piše i to da je po svemu sudeći na Gradini u rimsko doba postojala veća građevina. Pretpostavlja se da se ostaci drugih rimskih građevina nalaze ispod zemlje i da još nisu iskopani. Prema podacima koji se mogu pronaći na internetu, rimske građevine na tom lokalitetu imale su vodovod i uređaje za zagrevanje vode, koji su se u to vreme smatrali obeležjima civilizacije. Postoji scena u filmu o Atili Hunskom sa Džerardom Batlerom u glavnoj ulozi, kada on naredi Hunima da probaju da naprave kupatilo sa uređajem za zagrevanje vode, kakav je video u Rimu i što je zapamtio kao obeležje nivoa rimske civilizovanosti. Neki internet podaci, koji govore o kasnijoj hrišćanskoj epohi govore o dramatičnim događajima i neuspešnim pokušajima da se spasu relikvije i životi opsednutih.

Prvi zapis o hrišćanskoj crkvi potiče iz šestog veka.

-U prvim vekovima hrišćanstva u Sremu je bilo puno Hrišćana, koji su izbegli pred progonom. Oko 304. godine Fruška gora je napunjena Hrišćanima, uglavnom oko današnjeg Vrdnika. U toj godini spominju se i sremski mučenici – rekao je Antun Kopilović, župnik futoške katoličke crkve Srce Isusovo.

Prema zapisu iz Muzeja Vojvodine, vizantijski car Justinijan je 535. godine poslao je poruku nadbiskupu iz Justinijane u blizini današnjih Lebana – Katlijanu, da mu poverava deo sremske Panonije, iz čega se, kako stoji u zapisu, vidi da je u to toba postojalo još jedno biskupsko središte osim Sirmijuma- današnje Sremske Mitrovice, što bi mogao biti Dombo. Tek od trinaestog veka, prvi put se spominje opatija pod imenom Dombo, koja je u petnaestom veku postala i tvrđava.

Srednjevekovna crkva prošla je kroz dve arhitektonske faze – romaničku i gotičku. Manastir je kasnije opasan bedemom i šancem, a imao je i odbrambenu kulu, te je postao pravo utvrđenje. Ipak i pored toga Turci su ga zauzeli i delimično porušili u prvoj polovini šesnaestog veka. Konačno, potpuno je porušen početkom osamnaestog veka, prema jednoj od odredbi Karlovačkog mira.

Danas se na Fruškoj gori nalazi dvadesetak uglavnom pravoslavnih manastira, zbog čega se ona često naziva i srpskom Svetom gorom. Međutim, ne treba zaboraviti da je ona i ranije bila stecište i raskršće predhrišćanskih kultura i civilizacija i pitanje je koliko o tome još postoji neotkrivenih tragova.

 

Tekst je objavljen u ovonedeljnom broju nedeljnika „Novosadski reporter“, zbog čega je i kucan na latinici. Foto priča o manastiru Dombo objavljena je na ovom sajtu početkom oktobra.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s