Zaboravljena relikvija Futoga – nesuđenog evropskog centra

Текстови из новина | 09.02.2017. | Tekst i fotografije: Miloš Pavkov

Za Futog je krajem osamnaestog veka bilo predviđeno da postane jedan od većih evropskih gradova, prema planovima bečke krune i Rimokatoličke crkve, o čemu svedoči činjenica da je papa Pio Šesti poslao grofu Andriji Hadiku, tadašnjm futoškom vlastelinu, mošti Svetog Eugena, rimskog prvohršćanskog mučenika. Te mošti se i dalje nalaze u tom mestu nadomak Novog Sada, kao nemi svedoci nekadašnjih vremena i neostvarenih planova.

-Samo veći evropski centri imaju takve relikvije, a činjenica da je iz Rima preko Beča jedna tako važna relikvija poslata u Futog, svedoči da je grof Hadik dobio zadatak od carice Marije Terezije da ovde ovde napravi jedan takav veliki evropski centar. U Futogu je tada živelo oko 2.000 pravoslavaca i svega par stotina katolika i to je tada uglavnom bilo ribarsko naselje. Grof je počeo sa naseljevanjem Nemaca, Mađara i Slovaka, sagradio je dvorac, unapredio poljoprivredu, a pomagao je i izgradnju pravoslavne crkve u Futogu – priča Antun Kopilović, župnik futoške katoličke Crkve Srce Isusovo.

Kako kaže, grof je bio ugledan čovek u Rimu i osim gradnje crkve i dvorca, planiranom evropskom centru trebao je i duhovni stimulans u vidu relikvije. Mošti Svetog Eugena su poslate kopnenim putem iz Rima u Beč, a iz austrijske prestonice su u Futog stigle Dunavom.

-Ljudi su često u zabludi da je futoška relikvija telo nekog neznanog junaka, koje su futoški ribari izvukli iz Dunava. Ne znam zašto ljudi izmišljaju takve stvari. Neki čak ove mošti smatraju  posmrtnim ostacima austrijskog vojskovođe Eugena Savojskog, koji je sahranjen u Beču – priča Kopilović.

Prema rečima futoškog župnika, Sveti Eugen bio je jedan od sedam sinova Svete Simforoze, svetice čije ime se nalazi i u crkvenom kalendaru. On i njegova braća bili su mučeni da se odreknu Hrišćanstva u vreme rimskog cara Hadrijana između 122. i 125. godine u mesecu avgustu. U Rimu se 15. avgusta i danas slave sva sedmorica. Posle proglasa Hrišćanstva kao zvanične religije Rimskog carstva, u vreme cara Konstantina, u avgustu je počela da se slavi Velika Gospojina, te je slavljenje sedmorice braće mučenika palo u drugi plan. Mošti su iz Rima krenule 1777. godine, a u Futog su stigle dve godine kasnije. U pitanju je celokupan kostur, koji je prvobitno bio sahranjen u rimskim katakombama. Kostur je, kada je poslat u Futog, obučen u rimsko plemićko odelo i ukrašen. U ruci drži stakleni putir u kojem je svetčeva krv.

-Najverovatnije je u pitanju sunđer, ili krpa natopljena krkvlju. U rimskim katakombama je njegovo telo brzo istrulilo, ali je kostur ostao sačuvan. Crkva koju je podigao grof Hadik više ne postoji. Današnju crkvu u porti prvobitne crkve iz osamnaestog veka podigao je futoški grof Rudolf Kotek. Njena gradnja je završena 1907. godine, a posvećena je godinu dana kasnije. U nju su prenete sve bitne relikvije iz stare crkve, uključujući mošti Svetog Eugena, oltar, ikone, kao i posmrtne ostatke grofa Andrije Hadika i njegove žene Marije Josipe Hadik. Oni su sahranjeni u nosećem zidu nove crkve – dodaje župnik Antun.

Još jedna od značajnih relikvija je i nekoliko metara visoka ikona, koja je ove godine vraćena sa restauracije iz subotičkog muzeja. Ona je jedna od nekoliko takvih ikona, koje se trenutno nalaze na restauraciji. Ta ikona predstavlja starozavetnu misteriju Boga, gde se On pojavljuje kao Jahve. Na njoj je prikazan Sveti Augustin, svetac iz petog veka, kako šeta plažom pokušavajući da razume misteriju Svetog Trojstva. On na plaži sreće dečaka, koji pomoću školjke presipa vodu iz mora u rupu u pesku. Začuđeni čovek ga upita zašto to radi, a dečak mu odgovara: „Kako ti misliš velikog Boga, koji nadvisuje naše znanje preliti u svoju malu glavu“. Prema legendi, posle toga je dečak izčezao, a Sveti Augustin je shvatio da je dečak zapravo bio anđeo, koji mu se prikazao.

Ikonu je 1772. godine naslikao Jozef Ignjac Viktorin Rab, slikar iz reda Jezuita, u češkom manastiru Obradovice, a u Futog je stigla dve godine kasnije. Zanimljiv detalj na njoj jeste i to, što je Bog predstavljen kao Sunce u kojem se nalazi trougao. U trouglu je, kako kaže župnik Antun, umesto Božijeg oka napisano hebrejskim slovima ime Boga – „Jahve“.

Najveća posebnost današnje crkve, pored sačuvanih relikvija iz prethodne, jesu 22 vitraža, koja su delo umetnika Valtera Gide iz Budimpešte. Takođe, u crkvi se nalaze i četvrte po veličini orgulje u Vojvodini, koje su delo budimpeštanskog majstora Otoa Rigera. Crkvi ih je poklonila ćerka grofa Koteka. One trenutno nisu u funkciji, jer nema dovoljno novca za njihovo održavanje. Kako kaže župnik Antun Kopilović, parohija trenutno ima oko 500 vernika iz Futoga i Veternika, a samo desetina njih dolazi na nedeljne službe.

Inače Futog je nekada bio poznat kao naselje u kojem je živelo mnogo vojvođanskuh Nemaca, ali se većina njih odselila posle Drugog svetskog rata. Za vreme Bitke na Tekijama 1716. godine, kada je Damat Ali Paša opseo Petrovaradinsku tvrđavu sa vojskom od 120 hiljada ljudi, čuveni austrijski vojskovođa Eugen Savojski odredio je Futog kao mesto okupljanja i sedište glavnog štaba. Tu je bio i glavni kamp za vojnike, kao i vrhovna komanda.

Takođe, poznato je da je današnja zbornica u poljoprivrednoj školi bila balska dvorana, u vreme dok je zgrada škole bila dvorac. Prema još jednoj od priča, na koje župnik Antun gleda sa uzdržavanjem, na jednom od balova u tvoj dvorani bio je i Ludvig van Betoven, jedan od najvećih kompozitora klasicizma. A još jedna od priča kaže i to, da je nadvojvoda Franc Ferdinand neposredno pre nego što je otišao u Sarajevo, gde ga je na Vidovdan 1914. godine ubio Gavrilo Princip, bio u poseti futoškom grofu Koteku.

Jedna od legendi – koju je župnik Antun opovrgao – jeste i ona o postojanju podzemnog tunela, koji je spajao prvobitnu crkvu iz osamnaestog veka sa dvorcem grofa Hadika.

-Tačno je da su u školi, koja je ranije bila dvorac, pronašli nekadašnju tamnicu i tunel koji vodi nekuda, ali ne do crkve. Ni u jednu crkvu se ne sme napraviti tajni prolaz. Crkve ne služe za rat, vojno osmatranje i skrivanje – dodaje on.

Sve ove priče, bilo da su činjenice koje tek treba potvrditi, ili pak samo priče, svedoče o tome da je Futog možda ipak i imao štofa za veliki evropski centar, ali brojni ratovi, migracije stanovništva i druge istorijske okolnosti nisu dozvolile da se to ostvari.

 

Članak je objavljen u današnjem broju nedeljnika „Novosadski reporter“, zbog čega i kucan na latinici.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s