Утицај психопатије на друштво

Лобачевски каже да психопате имају природни нагон за стицање моћи над другима, а када њихов утицај на друштво прерасте у крајњу фазу, која се назива „патократија“, свих шест одсто становника са психопатолошким поремећајима чине нову „друштвену елиту“, од локала, до нивоа централне власти. Дупло више је људи који чине другу групу. То су, по Лобачевском, они који су успели да изопаче своју личност, како би одговорили захтевима нове реалности.

На овој страници издвојени су текстови о утицају психопатије на друштво, објављени на овом сајту. Разлог томе јесте тај, што је ово једна од најважнијих друштвених тема, а веома је мало заступљена у јавности. У текстовима је, засновано на научним чињеницама и сведочењима обичних људи, описано како психопате долазе до друштвене моћи користећи маску неке идеологије, те како је одржавају кроз негативну селекцију, изокренуту логику, параморализам, употребу силе… Обрађене су теме из свакодневног живота, попут мобинга, партијског полтронства и многе друге.  Овде ће такође бити линкован и користан садржај, који је објављен на другим сајтовима, као и цитати познатих личности о утицају психопатије на друштво. Текстови о поменутој теми, објављенин на овом сајту, могу се преузети у „pdf“ формату.

 

Они живе, ми спавамо – људи под владавином психопата и наука о злу

27. јун 2016.| Психопате владају обичним људима у многим државама и друштвима, данас можда више него икад раније – на шта указују одређена научна открићиа и сведочења. То постижу скривајући се иза маске идеологија нормалних људи, индоктринацијом, негативном селекцијом, употребом силе, али и што је најважније – користећи чињеницу да већина људи није свесна њихове праве природе. Цео текст.

Па(р)тократија у Србији – утицај психопатије на српско друштво

24. септембар 2016.| Симптоми патократије – владавине психопата, могу се запазити у Србији у забрињавајућој мери, кроз државне службе, власт, утицај средине, мобинг… Развоју ове, како кажу неки научници – најтеже друштвене болести, највише доприноси неинформисаност становништва о психопатији и њеном утицају на друштво, те се јасни знаци тог поремећаја често приписују примитивизму, обичној бахатости, нужди, па чак и некој врсти обичаја. Цео текст.

Разумевање проблема, а не морална осуда – кључ превазилажења друштвеног утицаја психопата

27. јануар. 2017. | Једини начин за превазилажење друштвеног утицаја психопата је разумевање њихове природе и деловање у складу са тим разумевањем, а не морална осуда, или насилна револуција. Ово је став водећих стручњака у области психопатологије, резултат историјског искуства, али и глас здравог разума. Цео текст.

 

Други корисни линкови:

  • „Политичка понерологија – научна студија о природи зла прилагођеног за политичке сврхе“ – књига пољског психијатра Андреја Лобачевског, која садржи теоретску основу о утицају психопатије на друштво и претставља капитално дело на ову тему. Приви линк, други линк.
  • Радио емисија из 2004. године на енглеском језику у којој гостује доктор Роберт Хер са Универзитета Британске Колумбије, водећи светски стручњак у области психопатологије. Линк.
  • Документарни филм „Копорација“, који је снимљен према истоименој књизи канадског професора права Џоела Бакана. Филм описује психопатску природу корпорација. Линк.

Цитати о утицају психопатије на друштво:

  • Не постоји ни један закон, који није писан људском руком. Невоља је што их пишу психопате, следе овце, а чува полиција.  (Душко Радовић, песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник);
  • Наше друштво воде сулуди људи због сулудих циљева. Мислим да нама управљају манијаци за манијакалне сврхе и мислим да могу бити обавезно склоњен као луд, зато што то изражавам.  (Џон Ленон, Битлс);
  • Чињеница: Један психопата се роди на сваких 47 секунди. (доктор Кент А. Кајихл (Kent A. Kiehl), професор психологије и права на Универзитету Новог Мексика);
  • Психопате виде било коју друштвену размену као „прилику за храњење“, такмичење, или тест воље у којем може бити само један победник. Њихови мотиви су да манипулишу и узму, окрутно и без кајања. (доктор Роберт Хер са Универзитета Британске Колумбије, водећи светски стручњак у области психопатологије);
  • Као психопатска творевина, корпорација не може ни да препозна моралне разлоге, ни да делује у складу са њима, како би се суздржала од повређивања других. (Џоел Бакан, писац, џез музичар и професор права на Универзитету Британске Колумбије);