Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима. Наставите са читањем →

Као у старим причама, стотине људи пењали су се прошле ноћи на Шиљак, највиши врх планине Ртањ, познате по пирамидама, необичним енергијама и посетама ванземаљаца, како би на врху дочекали излазак Сунца. Наставите са читањем →

Субота, касно поподне. Шетња од аутобуске станице код болнице у Новом Саду према базенима на Спортском центру „Сајмиште“. Тек по који пролазник на улици. Град делује успавано и летаргично у сивилу бетона, који се пресијава на мајком сунцу. А онда улазак у простор поменутог спортског центра, где је овог викенда одржан 26. мото скуп у организацији новосадских „Рајдерса“. Као улазак у неки други свет. Турирање мотора, гомила људи у кожним прслуцима са пришивачима, звук рокенрола и насмејаног разговора… Летаргично градско сивило престаје. Наставите са читањем →

Замислите да се возите ноћу од Новог Сада ка Бачкој Паланци и одједном вам пут пређе утвара древног хазарског коњаника под пуном ратном опремом. Многе варошице у Војводијни имају стари дворац, стару католичку цркву, споменик народно-ослободилачкој борби и локалну легенду, али мало које тако живописну као Челарево. Међутим, трагом приче о легендарним Хазарима и дворцу Дунђерског, долази се до много приземнијих прича, попут небриге о културном наслеђу. Наставите са читањем →

Без њих се Змај Јовина улица и центар Новог Сада више не могу замислити. Неки су старији, неки млађи, неки су нови, неки добро познати, неки су рокери, неки су остали… Улични музичари су постали једно са градским језгром, у пролећним поподневима, летњим вечерима, увек. Наставите са читањем →