На Фејсбуку смо преплављени фотографијама преслатких кучића и мачића, што нам вештачки ствара погрешну слику, да су само питоме и умиљате животиње лепе. Природа је све животиње створила лепим, чак и оне којих се ужасавамо, попут змија, паукова, шакала, лисица и слепих мишева. Сва срећа, фотоапарат не прави разлику, те је кроз објектив природа прелепа у свој својој суровости. Наставите са читањем →

Двадестпрвог маја 1768. године подземље Петроварадинске тврђаве посетио је Јозеф Други, цар Светог римског царства и тада је он први пио воде са бунара у подземљу, који је од тада познат као „Кајзеров бунар“, односно „Царски бунар“. То је можда била најинтересантнија званична посета легендарном сплету тунела испод Петроварадина. До синоћ. Синоћ је, на исти датум као пре 250 година, та почаст достојна царева припала Југославу Беркловићу, бајкеру из Сремске Каменице паралисаном од струка на доле, који се заједно са активистима УГРИП-а и других новосадских хуманитарних организација спустио у најочуванији систем за контра-минско ратовање на свету. Разлог томе је био тај, што је Југослав уз помоћ њих и других људи добре воље, путем СМС порука успео да прикупи новац за операцију у Кијеву. Наставите са читањем →

Ако желите да осетите дух Војводине, морате отићи много даље од центра Новог Сада. У мање вароши, чак и далеко од било каквих насеља. Начин живота људи, остаци немачке архитектуре, као и природа, заједно доприносе јединственој атмосфери тог подневља, која често пркоси стереотипима. Наставите са читањем →

Ако сте клинац из Петроварадина, Новог Сада, или чак неког мало удаљенијег места, сигурно бисте желели да можете да се похвалите у друштву, да сте лутали уским мрачним ходницима испод Тврђаве Петроварадин. А можда само желите да лутате, без да се иком хвалите. У сваком случају, пар скретања кроз уске тунеле са подом посутим циглама и нисте сигурни, да ли знате да се вратите истим путем. Када пробате да пронађете излаз, одједном се ипред вас појави зид, који „до мало пре није био ту“. И у моменту вам кроз главу пролазе све оне приче о лавиринту, аждаји, тунелима који сами мењају свој распоред и остале мистерије, које у друштву, често уз чашицу, причају разноразни „зналци“. Чујете откуцаје свог срца, у гробној тишини петроварадинског лавиринта. Изгубљени сте. Наставите са читањем →

Нормалност је ствар тачке гледишта. Прво, шта је ненормално? Да се тридесет одраслих људи, обичних грађана, као и двоје деце, обуку у свечана одела, ставе гас маске и чисте смеће из подземља друге највеће тврђаве у Европи, како би помогли пријатељу да сакупи новац за операцију – која би му омогућила да прохода? Или да на оне – који сваки дан носе лепа одела и којима смо поверили бригу о нашем здрављу, нашем наслеђу, нашем друштву – не можемо да рачунамо када су нам потребни? Наставите са читањем →