Људи су често склони томе, да животињама придају људске особине. Или пак томе, да неке људске особине описују кроз понашање животиња, на пример – да неке људе назову лавовима, а неке шакалима. Разлог за наведено поређење јесте тај, што је лав велика звер и када није у чопору, док је шакал велика звер само у чопру. Ипак, природа је створила и лава и шакала баш онако како је њој одговарало, сваком је дала своју сврху. То отвара питање – у којој мери је начин на који видимо животиње рефлексија нас самих? Наставите са читањем →

Неколико десетина олдтајмера, продефиловало је јуче Новим Садом и донело са собом дух старих времена и екстраваганцију достојну улица Монте Карла. Наставите са читањем →

Олупине бродова већ годинама стоје у малом заливу између новосадских Лимана и Рибарског острва, у којем је некада радило предузеће Бродоградилиште Нови Сад. Трунући у зеленој мутној дунавској води, оне говоре не само о сопственој пропасти, већ и о пропасти бродоградитељске индустрије, па и у ширем контексту некадашње индустрије у Војводини. Наставите са читањем →

Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима. Наставите са читањем →

Као у старим причама, стотине људи пењали су се прошле ноћи на Шиљак, највиши врх планине Ртањ, познате по пирамидама, необичним енергијама и посетама ванземаљаца, како би на врху дочекали излазак Сунца. Наставите са читањем →