Традиционални вашар који обједињује старе занате, традиционалну кухињу и уличне забављаче одржан је раније овог месеца у центру Трнаве у Словачкој. Унутар зидова старог града оживела је атмосфера старих времена, пруживши не само забаву за један дан, већ и увид у то око чега су се развили модерни европски градови.

Колоне посетилаца корачале су између редова шатора и тезги по поподневном варљивом септембарском сунцу. Иза њих уздизале су се старе зграде и цркве изграђене у архитектури која одаје утицај Хабзбуршког царства, касније Аустроугарске – којој је Словачка припадала све до завршетка Првог светског рата (била је под угарском, тј. мађарском управом). Наставите са читањем →

Цивилизација је изграђена преко гробова хероја. И то није само метафора, већ дословна истина. Становници неколико улица у месту Велики Међер у јужној Словачкој буквално живе, рађају се, веселе се, воле и умиру у кућама саграђеним преко гробова ратних заробљеника из Првог светског рата, који су својом жртвом у борби против Централних сила допринели томе да свет постоји у данашњем облику.

Војно гробље у Великом Међеру, односно Нађмеђеру, све је што је остало од некадашњег аустроугарског концентрационог логора за српске, црногорске, италијанске, румунске и руске ратне заробљенике, који је 1914. године направљен у том месту. Наставите са читањем →

Остаци старе грађевине од цигала изронили су изнад површине воде протеклих недеља на речном језеру Бегечка јама двадесет километара удаљеном од Новог Сада, тачно на месту за које мештани већ деценијама тврде да се ту налази давно потопљена стара црква. До појаве остатака грађевине дошло је због рекордно ниског водостаја Дунава, који је узроковао и рекордно низак водостај на Бегечкој јами.

Приче о потопљеној старој цркви на дну Бегечке јаме – на локацији потопљеног старог Бегеча – многи су сматрали само сеоском легендом. Међутим, када се мутна вода повукла, стара легенда изашла је на светлост дана, подсетивши да старе светиње често леже скривене испод нагомиланог муља, чекајући тренутак када ће их поново обасјати сунце. Наставите са читањем →

Градитељи су људи који обликују наш свет. Иако смо тога ретко свесни, сви живимо у сенци палате, библиотеке, школе, или у сенци храма у који је некад давно неки архитекта уложио своје знање, вештину, вољу, лично богатство и изнад свега – своје време на овој планети. Градитељи живе и после смрти кроз дела у која су уградили део себе. Један од таквих – чије је дело приказано на насловној фотографији – јесте био мађарски архитекта Ференц Рајхл.

Његове грађевине – често пројектоване у стилу мађарске сецесије – красе улице Апатина, Бачке Тополе и Сегедина, али првенствено улице Суботице – града у којем је провео један од најзначајнијих периода у свом животу. Наставите са читањем →