Око велелепних монументалних историјских грађевина грчких острва Родоса и Крита одвија се шаролик улични живот. На моменте тешко је рећи да ли се налазите у Европи, или некој блиско-источној земљи. Сретаћете уљудне западњаке, али и ћутљиве људе у оријенталној одећи, док се изнад шарених уличних тезги, на којима упорни трговци хоће да вам продају било шта, уздижу цркве, џамије и остаци старих градова и тврђава, наговештавајући то да се изнад простог уличног хаоса уздиже неки трајнији поредак, оличен кроз те грађевине. Наставите са читањем →

Моаи, џиновске статуе са Ускршњег острва, важе за највећу туристичку атракцију јужног Пацифика. Али они су много више од тога. Те скулптуре монументални су остаци једне микро културе. Иако је дуго била изолована од остатка света, та култура је захваљујући туризму, рестаурацији и глобалној препознатљивости моаија постала неизоставан део светске баштине. Иронично, управо масовна продукција статуа довела је до пропасти цивилизацију која их је створила. Наставите са читањем →

Градска четврт Долороса у Манти – највећем лучком граду Еквадора у Јужној Америци, одише сиромаштвом, док њене улице често могу бити и опасне, подсећајући на то колико је у неким деловима света људски живот суров и јефтин. Али она је за разлику од гомиле сличних комшилука посебна по нечем узнемирујућем, али истовремено и невероватном. На цркву у том крају пре непуних двадесет седам година пао је теретни авион Боинг 707, а разарање је захватило цео крај. Од старе цркве преживела је само статуа Богородице, која се налази на истакнутом месту у новој цркви. Наставите са читањем →

Људи инуитског порекла на Гренланду навикли су на тежак живот, брзо одрастање и одвојеност од остатка света, јер живе у изолованим малим местима у хладној северној клими, окружени само голом и суровом природом. Али посетивши Нанорталик, једно од тих хладних гренландских села, схватио сам да они са лакоћом прихватају свој начин живота. Наставите са читањем →