Све има две стране, па и магла. Иако нам она са једне стране отежава да видимо своју околину, такође нам пружа могућност да ствари видимо у њиховим основним цртама и обрисима. Тако у магли можемо открити да оближња варош, кроз коју прођемо скоро сваки дан, изгледа као место из бајке, или неког старог филма. Наставите са читањем →

Већина ловце види као људе који убијају животиње, међутим они их и одгајају. Човек је свесни део природе, што је одговорност колико и привилегија. Ловачко удружење “Фазан” из Бегеча већ осам година у својој фазанерији одгаја фазане, које пушта у атар, како би одржавало њихову популацију. Наставите са читањем →

Субота, леп сунчан јесењи дан у Београду, идеална прилика за посету Скадарлији, чувеној боемској улици у престоници. Први корак по старој турској калдрми обећава дан за памћење. А онда, пролазак поред лепо обучених људи и туриста који сликају селфије, или за столом неке познате кафане наручују тамбурашку музику, јер је ово дан када су они – ма колико били обични – решили да буду боеми. И кроз главу пролазе стихови Неше Галије: “Не могу да видим улицу, као што је Скадарска”. Тада надолази питање – да ли је боемски живот и даље стварност, или атракција која се продаје као и свака друга роба? Наставите са читањем →

Људи су често склони томе, да животињама придају људске особине. Или пак томе, да неке људске особине описују кроз понашање животиња, на пример – да неке људе назову лавовима, а неке шакалима. Разлог за наведено поређење јесте тај, што је лав велика звер и када није у чопору, док је шакал велика звер само у чопру. Ипак, природа је створила и лава и шакала баш онако како је њој одговарало, сваком је дала своју сврху. То отвара питање – у којој мери је начин на који видимо животиње рефлексија нас самих? Наставите са читањем →

Неколико десетина олдтајмера, продефиловало је јуче Новим Садом и донело са собом дух старих времена и екстраваганцију достојну улица Монте Карла. Наставите са читањем →