Наставак серије портрета какве не можемо видети на рекламама, ни у политичкој пропаганди, већ само у обичним ситуацијама и издањима. Лепота је у тренутку, а тренутак је спонтан. Наставите са читањем →

Мотори брује на предновогодишњем сунцу, пролазнци на улици машу колони људи у црврним костимима, уместо јелке и чоколаде у ваздуху мирише бензин. Таква је била данашња атмосфера на новосадским улицама, када је неколико стотина новосадских бајкера, прерушених у Деда Мразове, продефиловало асфалтом Новог Сада, како би поделили новогодишње пакетиће најмлађима, у оквиру петнаесте традиционалне акције Мото Деда Мраз. Наставите са читањем →

“То код нас не може да буде“ – чувена је приповетка Радоја Домановића, којом је описао мале средине у Србији. Ипак, да та прича може да има и другачији крај, потврђује прича Драгана Павловића, младог алпинисте из сремског села Ирига. Како каже, људи из његовог села три пута су мислили да хоће да се обеси, када су га видели како се вере по фрушкогорским стенама и сматрали су га неком врстом локалног чудака. Али, када је освоио Мон Блан, највиши врх Алпа, ситуација се променила и постао је локална легенда. Наставите са читањем →

Марија Николић, ћерка хероја Ђилда Песапанеа, ушла је прошлог четвртка први пут у животу у железнички Тунел Франц Јозеф испод Петроварадинске трвђаве – тунел у којем је њен отац, италијански ратни заробљеник, пред крај Другог светског рата  демонтирао експлозив због љубави према њеној мајци Еми, те тиме спасао тунел и тврђаву од уништења. И поред тога што Марија цео живот живи у Петроварадину, до тог дирљивог тренутка је дошло захваљујући Урбаним герила ратницима из подземља, модерним истраживачима Петроварадинске тврђаве, који су тог дана износили смеће из Тунела Франц Јозеф. Наставите са читањем →

„Феноменално! Никад виђено! Светски! Кад ће бити опет!? Маријааааааа“!  Ово су реакције људи на највећу тачку јуче завршеног Градић феста у Петроварадину. Урбани герла ратници из подземља, модерни истраживачи тајни Дунавске лепотице, приредили су невиђен спектакл прве вечери фестивала – Шетњу чулима кроз легенде тврђаве. Реч је о поворци кроз подземље, са маскама духова, аустријских, турских и немачких војника, партизана, лопова и полицајаца, панкера и металаца,  са свећама, бакљама, фењерима, играчкама пиштољима, пендрецима, пакленим машинама, одсеченим главама, кесама Тигар лепка за дување и ритуалима. Око 200 људи је остало без даха, што људи из поворке, што извођача, потврђујући да је ово нешто што у Новом Саду до сада није виђено. Наставите са читањем →