Хаваји, најпознатија туристичка дестинација на свету, оправдавају репутацију раја на земљи својим плажама, пејзажима украшеним палмама и културним наслеђем. Али треба отићи само мало даље од места намењеним туристима и схватити да и ту постоје лоше ствари у виду сиромаштва и узалудности људског постојања. То посетиоца неминовно наводи да се запита, колико је рај на земљи само наша идеализована фикција, а колико реалност?

Када сам се радећи као фотограф на крузеру Корална Принцеза искрцао у Кони, градићу на западу Великог острва на Хавајима, одмах близу дока видео сам призор са насловне фотографије. У један кадар стали су туристи на плажи, даске за сурф остављене у песку, аутентично старо хавајско светилиште, зелене палме, плаво небо и још плавље море. Све оно што људи замисле, када неко помене та острва. Атмосфера на овом месту заиста је неупоредива са оном на другим туристичким дестинацијама. Човек помисли да само треба да се прошета низ улицу и заборавиће све своје бриге и проблеме, као да то место има такав магичан ефекат на психу.

Светилиште на сликама испод посвећено је Лону, богу мира и просперитета. Саградио га је почетком деветнаестог века краљ Камехамеха Велики, први краљ уједињеног Краљевства Хаваја. Како се може прочитати на таблама истакнутим на том месу, староседеоци су се ту састајали да говоре о важним питањима за њихову заједницу, али и да одржавају ритуале – који су се углавном састојали од молитви и приношења хране. Интересантно, али на једној од табли је истакнуто и то, да се на том месту и даље одржавају стари хавајски ритуали, те су туристи замољени да из поштовања не иду на платформу од вулканског камења, на којој се налази храм.

Када се пође даље од светилишта, на месту које је некад била џунгла ниче срдачан мали туристички градић, препун хотела, тропских барова и продавница сувенира. О томе како је живети у том месту, разговарао сам са Сидни Штајнер, продавачицом у малом киоску на плажи, у којем се продају наочаре за сунце и изнајмљују даске за сурф.

-Ја овде заиста уживам. Цене јесу високе, али време је увек лепо и начин живота је опуштен. Туристи долазе да сурфују, роне, возе кајак. Од туризма се углавном живи уз плажу, али у граду људи се баве и другим пословима – испричала ми је Сидни.

Вулканске стене са фотографије изнад један су од заштитних знакова Хаваја, на којима још постоје активни вулкани. Али оно што је мени посебно привукло пажњу јесте сурфовање на таласима. Прве сурфере видео са још у туристичком центру Навиливили на острву Кауаи.

 

То место је честа дестинација за сурфере. Ипак на плажи испред хотела у Навиливилију нисам успео да пронађем ни једног сурфера који би хтео да прича за мој блог, те сам два дана касније у Кони покушао да пронађем неког сурфера, који би желео да ми исприча више о јахању на таласима.

У потрази за сурферима наишао сам на призор са фотографије испод – мали камп шатора на плажи под сенкама палми. Помислио сам како ћу ту сигурно пронаћи оно што тражим и кренуо према њему. Међутим, када сам се приближио, гомила смећа и отпада наговестила ми је да је то нешто сасвим другачије. То није био камп камп за сурфере, већ за бескућнике – оне мање срећне, који наводно живе у рају на земљи.

-Овде људи живе зато што је систем лош. Многи од нас труде се да имају посао, јер не желимо да се бавимо продајом дроге и сличним стварима. Слободно уђи и фотографиши, људи треба да знају за ово – рекао ми је Киану Хајли, вођа кампа и рођени Хавајац.

Иако су плаже Хаваја једно од најлепших места на којима сам био, схватио сам да не постоји магично место које ће људима поправити све оно лоше у њиховим животима, јер чак и на местима за која се верује да су таква, постоје они који имају велике животне проблеме. Али зато они, који рај на земљи носе у себи, свакако могу уживати у лепоти тих пацифичких острва.

Фотографије и текст: Милош Павков