Иако је велики и моћан, делује смирено и достојанствено, као прави краљ. То је главни утисак при непосредном сусрету са величанственим комодо змајем, највећим гуштером на свету. Припадници ове ендемске врсте, која живи на острвима Индонезије, иако изазивају страх при самом помену њховогог имена, добро суживљавају са локалним људима и навикнути су на посете туриста. Али то не значи да нису опасни!

На острво Комодо дошао сам раније овог месеца радећи као фотограф на крузеру Корална Принцеза. Већ по искрцавању на пристаниште, док сам се сусретао са локалном децом која продају сувенире – дрвене фигурице комодо змаја, немир ми је уносило размишљање – шта ако данас будем шетао кроз индонежанску џунглу, а не видим ни једног џиновског гуштера?

Са пристаништа сам одмах ушао у Национални парк Комодо, где сам упознао свог водича Венана Сусбатура, који ради за национални парк. После пар минута, када се окупила група од нешто више од двадесет људи, кренули смо стазом кроз шуму. Водич је често застајао да нам прича о дивљини Комода, али моју пажњу је одвлачила околина. Стално сам осматрао жбуње око себе, делимично у страху од огромног гуштера, а делимично са искреном чежњом да се он коначно појави, па шта год да буде.

У међувремену Венан нам је речима досликао колико је живот комодо змаја заправо суров. Чим се излеже одмах се пење на дрво, како га не би појели одрасли змајеви. Чак ни тамо није безбедан, јер га ту лове морски орлови и друге бебе комодо змаја, које живе на дрвећу. Касније када одрасте, његов живот је борба. Ако је мужјак, мора да се бори са другим мужјацима за женке. А ако је женка, мора да се бори са другим женкама за гнездо, јер женке комодо змајева користе већ постојећа гнезда да би у њима полегле јаја. Не праве нова гнезда, а често присвајају и гнезда птица направљена на земљи. Такође, нигде на острву не постоји гробље комодо змајева, јер када угину, други припадници њихове врсте поједу њихова тела.

И коначно, после неких пола сата шетње кроз шуму, дошли смо до појила, на којима су била два огромна мужјака и једна беба комодо змаја. Када нам је водич рекао да успоримо, јер су ту, покушавао сам да их видим, али безуспешно. Наиме, комодо змај на појилу чека животињу попут дивље свиње, како би је напао и појео када она дође да пије воду. Пошто лови из заседе, прави је мајстор камуфлаже.

Тек када смо пришли мало ближе, угледао сам призор са фотографије изнад. Оно што ме је највише фасцинирало тог момента, чак и више од величине тих гуштера, јесте била чињеница да им људи могу прићи близу на свега неколико метара, а да они уопште не реагују, већ остају смирени. Према речима Венана Сусбатура, водича из националног парка, комодо змајеви живе на укупно пет острва, од којих је Комодо највеће. Сва острва припадају Националном парку Комодо, али пошто туристи углавном долазе на главно острво, тамошњи змајеви су навикнути на присуство људи. Змајеви са других острва могу да буду много агресивнији према људима.

-Напади комодо змајева на људе су ретки. Последњи се десио 2017. године, када је туриста из Сингапура отишао на други крај острва у село Комодо, једино насеље на острву у којем живи око две хиљаде људи, јер није желео да унајми водича из националног парка. Иза села видео је групу комодо змајева како једу дивљу свињу и покушао је да им приђе ближе. Они су се узнемирили, потрчали према њему и један од њих га је ујео за ногу. Захваљујући брзој медицинској помоћи туриста је преживео – испричао ми је Венан.

Према његовим речима, ујед комодо змаја није отрован, али његова пљувачка садржи пуно бактерија које изазивају инфекцију. Комодо змајеви лове веће животиње попут јелена, бизона и дивљих коња, тако што их само уједу и онда их прате и до три недеље, чекајући да умру или ослабе због инфекције коју изазива њихов ујед.

Како истиче, локални људи који живе у селу Комодо су навикли на суживот са џиновским гуштерима, те их они не нападају. Змај јесте миран, али ако реши да нападне може лако да се затрчи и прилично је брз, испричао је водич. Иначе, док смо посматрали два велика гуштера на појилу, један мањи комодо змај се из жбуња затрчао према групи туриста, али један од помоћних водича га је рутински отерао штапом, као да то ради често. После тога током остатка туре, још чешће сам загледао у жбуње око стазе, за сваки случај.

Да су два змаја са фотографија мужјаци може се знати по њиховој величини, јер према речима водича, мужјаци су велики и до три метра и живе око 40 година. Женке су мало мање и живе краће, између двадесет пет и тридесет година.  Према речима водича, популација комодо змајева трнутно броји тек нешто изнад три хиљаде јединки.

После та два велика гуштера која смо видели на појилу, тура кроз шуму је потрајала још око сат и по времена, али на остатку туре нисмо видели више комодо змајева.

Живот острвског краља није лак. Његова борба почиње још кад је мали и наставља се кад достигне пуну величину. Али бити у присуству тог великог створења, које изазива страхопоштовање, јесте вредно доживети.

Фотографије и текст: Милош Павков