Радови на обнови Шпицеровог дворца у Беочину почели су пре две недеље. У њему ће, према незваничним информацијама, између осталог бити музеј народних ношњи, апартмани и канцеларије.

Тај разрушени дворац данас је обишла екипа УГРИП-а, Урбаних герилских ратника из подземља, који се баве истраживањем тунела испод Петроварадинске тврђаве. Они су дошли да провере тачност легенде да ли постоје тунели који повезују Беочин и Петроварадинску тврђаву. Екипу је предводио Леон Шурбановић, а поред њега ишли су и Милица Биједић, Миљан Крстајић и пас Сара.

• Тунели ван тврђаве су служили као опскрба воде за аквадукте тврђаве у кризним временима. Наводно су такви тунели спајали Петроварадинску тврђаву са Беочином, Сремском Каменицом, Сремским Карловцима, Лединцима и рибњаком испод Транџамента. Данас смо утврдили да тунели испод Шпицеровог дворца нису део тих тунела, те је тај део догме разрешен – каже Леон Шурбановић из УГРИП-а.

Милица, Леон и Миљан – са лева на десно.

Улаз у просторију за угаљ, за коју се претпостављало да може бити један од потенцијалних тунела.

Једна од легенди везана за подрум беочинског дворца јесте та, да је у подруму сахрањен вајар Надор, који је направио оригиналне кипове и скулптуре за фасаду дворца. Он је наводно имао по шест прстију на свакој руци и био је човек преке нарави. Према легенди умро је када је стиснуо и убио голубицу, са којом је касније и сахрањен. Тачна локација његовог гроба у подруму није позната. Ову причу испричала је Споменка Кречковић, која је у Одбору месне заједнице Беочин задужена за дворац.

Обилазак дворца у којем су у току радови.

Скеле за мајсторе, који раде на обнављању дворца.

Један од тунела у дворишту дворца, за које се претпостављало да су могли снабдевати водом аквадукте Петроварадинске тврђаве.

Милица улази у још један од тунела у близини дворца, за који се испоставило да је затрпан.

И излази напоље.

Милица позира поносна на своју линију, која јој је омогућила да се провуче кроз решетке.

Споменка Кречковић, осим што је званично у месној заједници задужена за дворац, такође живи одмах поред њега у згради која је некад била летњиковац самог дворца. У тој згради се, према њеним речима, данас налази шест станова, у којима углавном живе просветни радници. С обзиром на то, да живи у непосредном комшилуку овог историјског здања, била је сведок разних догађаја везаних за њега. Пре неколико година ова симпатична госпођа, иначе професионални кувар, гостовала је у емисији Мире Адање Полак и том приликом од познате водитељке је добила комплимент, да је њен паприкаш најбољи који је чувена новинарка икад пробала. Ипак, највише је успомена на филмске екипе које су снимале у дворцу. Најпознатији филм снимљен овде је „Црна мачка бели мачор“ Емира Кустурице, у којем је главну женску улогу играла Бранка Катић.

• Од Бранке Катић и даље добијам честитке за Осми март. Имам поклоне од Љубише Самарџића и Кустурице, који је својевремено хтео да купи дворац, али није успео да се погоди са властима око цене – прича Споменка.

Осим лепих успомена, ту су и оне ружне. Према Споменкиним речима, 2000. године, после бомбардовања, локални моћници су злоупотребивши свој утицај из дворца између осталог однели лустере, плочице и камин. Како каже, добро је што је Републички завод за заштиту споменика културе коначно почео да ради на адаптаији дворца.

Фото, текст: М.П.