Двадестпрвог маја 1768. године подземље Петроварадинске тврђаве посетио је Јозеф Други, цар Светог римског царства и тада је он први пио воде са бунара у подземљу, који је од тада познат као „Кајзеров бунар“, односно „Царски бунар“. То је можда била најинтересантнија званична посета легендарном сплету тунела испод Петроварадина. До синоћ. Синоћ је, на исти датум као пре 250 година, та почаст достојна царева припала Југославу Беркловићу, бајкеру из Сремске Каменице паралисаном од струка на доле, који се заједно са активистима УГРИП-а и других новосадских хуманитарних организација спустио у најочуванији систем за контра-минско ратовање на свету. Разлог томе је био тај, што је Југослав уз помоћ њих и других људи добре воље, путем СМС порука успео да прикупи новац за операцију у Кијеву.

Уместо свечане војне атмосфере, ова посета протекла је у опуштеној и другарској атмосфери, за коју се побринуло тридесетак људи – истраживача подземља, хуманитараца и алпиниста из Алпинистичког одсека Новог Сада. Тешко је рећи чији је подвиг већи. Да ли Југославов, јер се у инвалидским колицима сустио 22 метра испод површине земље до Кајзеровог бунара, да ли момака који су му у томе помогли, носећи га уз и низ степенице у подземљу, или су највећи подвиг извели сви заједно – тиме што су сакупили новац за Југославову операцију, промовишући уз то волонтеризам и подземље друге највеће тврђаве у Европи? Они су на тај начин поручили трулом систему, да смо здрав систем сви ми, који се држимо заједно упркос свему.

-Посета Кајзеровом бунару је била феноменална. Немам речи којима могу да опишем свима који су ми помогли да сакупим новац за операцију, хвала им до неба. Било би боље да се и држава мало укључила – сабрао је своје утиске Југослав Беркловић, звезда вечери.

-За Југославов случај смо сазнали преко нашег другара Јовице Вукше из организације „Нови Сад има срце“. Југославу смо помогли када је већ дигао руке од свега, јер је сматрао да је просто немогуће да сакупи потребну суму за операцију. УГРИП и Еко урбан фронт, заједница новосадских хуманитарних и еколошких организација, организовали су низ акција за Југослава, од чишћенја подземља тврђаве са апелом за слање СМС поруке, до продаје књига за СМС на сајмовима. Посебна симболика је у томе што смо Југославу испунили жељу и показали му подземље на данашњи датум – на 250 година од посете цара Јозефа Другог. За важност овог даума зна мало људи – закључује Леон Шурбановић, први човек УГРИП-а, тј. Урбаних герила ратника из подземља, модерних истраживача петроварадинског подземља. Иначе, то удружење је и раније кроз своје активности помагало људима да сакупе новац за операцију преко СМС сервиса Фондације „Александар Шапић“, преко које је сакупљен новац и за Југослава Беркловића.

-Трудили смо се да око помоћи Југославу ангажујемо што више људи. Имамо сталну акцију, где књиге и разне предмете продајемо Новосађанима за хуманитарни СМС. Држава је велики проблем, имамо запуштеност приобаља Дунава, подземља Петроварадинске тврђаве, плус што људи морају да сакупљају новац за лечење преко СМС-а. Видимо у нашој околини, да у последње време грађани све више искорачују, указујући на то, да желе да лече своју децу, да имају чисту природу, да имају зелени кварт – каже Јовица Вукша из организације Нови Сад има срце.

Историјски датуми попут царске посете подземљу Петроварадинске тврђаве од пре 250 година, или недавно одржаног краљевског венчања у Енглеској, често могу да нас погрешно наведу на помисао, да историју пишу само цареви, краљеви и важне личности. Подвиг Југослава Беркловића и новосадских волонтера подесћа на реалност, да историју стварају обични људи, они које сваки дан срећемо на улици.

Фото, текст: М.П.