Као у старим причама, стотине људи пењали су се прошле ноћи на Шиљак, највиши врх планине Ртањ, познате по пирамидама, необичним енергијама и посетама ванземаљаца, како би на врху дочекали излазак Сунца.

Већ по доласку у насеље Ртањ у подножју 1565 метара високог врха Шиљак, могло се осетити да атмосфера више подсећа на атмосферу ходочашћа, него на атмосферу обичног планинарења. Неколико стотина планинара из целе Србије, почели су да се окупљају у поменутом насељу у суботу увече, да би око поноћи започели ноћни успон ка врху. Озбиљан подухват и за искусне планинаре, а посебно за просечног рекреативца, попут аутора овог текста и фотографија.

Мукотрпан и седам километара дуг успон, најпре кроз шуму, а затим и кроз огољене стеновите пределе испод самог врха, по мрклом мраку, при чему један погрешан корак може да буде фаталан. И све то да би се на врху дочекала светлост дана, као у некој бајци. А коначан утисак бајковите приче комплетирају две чињенице.

Прва је та да се овај успон сада већ традиционално организује поводом Видовдана, мада ове године један дан после тог празника. Видовдан своје важно место у српској култури не дугије толико Хришћанству, колико сећању на старословенско божанство Световида, као и историјским догађајима који су се десили на овај датум. Ако се томе дода и друга чињеница, да се уз планину Ртањ везују приче о ванземаљцима, мистичним пећинама, необичним енергијама, као и поређење облика врха Шиљак са пирамидом, постаје јасно да ово није само једно обично планинарење.

– Виђали смо светлеће кугле на небу, које се појаве, па нестану и опет се појаве. Последњи пут смо их видели једно вече прошле године, око десет, једанаест сати. Призор је са терасе хотела посматрало нас двадесетак мештана. Није нам било јасно шта се дешава. Биле су то огромне светлеће кугле, које се појаве, па после петнаестак минута нестану, или промене место. Нешто постоји – сматра Миодраг Миловановић (на слици испод), мештанин насеља Ртањ, који у подножју врха продаје планинарима производе са свог пољопривредног домаћинства.

Попут Миодрага, многи предузимљиви мештани искористили су долазак планинара, па су неки тако поставили и кафане под шатором, у којима су планинари сабирали утиске при силаску са врха.

– Мени је ово био први успон на Ртањ. Било је магично. Осећам се поспано, али све ово је вредело труда – каже Бојан Ристић из Ниша.

– Ово ми је био трећи успон на врх Шиљак и осетио сам позитивну енергију, као и на сваком планинарењу. Али не и мистичне енергије о којима се прича. Једине аномалије које су се дешавале при успону, биле су то, да су се многима гасили мобилни телефони – рекао је Немања Спасић из Ниша.

Колико су приче о необичним енергијама и светлећим куглама на небу утицале на гашење телефона је дискутабилно, али оно што се не може порећи јесте то, да су митови и бајковите приче старе колико и цивилизација. И свака прилика да човек доживи своју бајковиту причу – кроз мрак до врха мистичне планине и светлости дана – јесте непроцењива.

Фото, текст: Милош Павков. На насловној фотографији је брат аутора Милан Павков.