Летњи пљускови – за неке романтични као у песмама, а за већину досадни и депресивни – обележили су почетак јуна. Тако је данас током једног од њих центар Новог Сада у моменту постао сив и влажан, попут неког северно-европског града у јесен.

Пролазници на улици сакрили су се у локале и пасаже, а малобројни су остали на улици и кроз кишу, која је снажно лила, упорно настављали својим путем. При томе су се на разне начине сналазили да не покисну. Ако постоји нешто што је посебно упечатљиво у свему томе, онда то јесте субјективни утисак аутора, да не постоје анонимнији пролазници на улици од оних који беже од пљуска. Као да им та тренутна потреба да се склоне, или пожуре својим путем, одузима сваку другу личну упечатљивост.

Аутор ових фотографија случајно се затекао на улици, те се сакрио од кише у један пасаж, одакле је могао да фотографише. Фотографије су снимљене спонтано и неочекивано просумер апаратом “за сваки дан”, па зато нису технички најсјајније. Али је њихов садржај исечак једног нестварног кишног летњег дана.

Улаз у „Катедралу“ као принудно склониште од пљуска и радник „Чистоће“ који се заклонио ђубретарском кесом.

Фото, текст: М.П.