Салаши, њиве, ђерми или аласки чамаци чести су мотиви у војвођанским пејзажима. Али ако се само мало прошетате кроз атар неког војвођанског села, можете пронаћи пределе, који више подсећају на сафари, него на било коју уобичајну слику Војводине.

Жбуње, трска и висока трава били су дом срнама, шакалима, лисицама и дивљим свињама давно пре него што су саграђени салаши и узоране њиве. И још увек су. Понекад људи Војводини превише придају епитет “питома”, те се лако сметне са ума, да су многе ствари које се сматрају питомима, прилично дивље, ако се само мало дубље зађе у њих. Али и у дивљини је лепота. Свих пет фотографија снимљене су у истом дану у атару Бегеча.

Фото, текст: М.П.