Поред њих често прођемо на улици а да их ни не приметимо, журећи за својим послом, или обраћајући пажњу на скоцкане пролазнице и пролазнике, који желе да буду примећени. А опет, без њих би улици фалило “оно нешто”. Они наше сокаке чине живописним, јер се ту одвијају њихове животне приче, безброј пута испричане – а увек актуелне.

Они су продавци, музичари, конобари, чак и просјаци… Они су једни од нас. Живи сведоци који нас подсећају на то, да улице нису само коридори који спајају нашу кућу са послом, или локалним баром, већ да је она свет за себе. Свет који може бити суров, или инспиративан. Свет чији смо и ми мали део, иако то често олако схватамо. И који се најбоље огледа у људима, као и сваки други.

Прве четири фотографије снимљене су у Новом Саду ове године и први пут се појављују у некој фото причи на овом блогу. Фотографије конобара из Скадарлије снимљене су крајем прошле године и већ су објављене у причи о тој улици.

Фото, текст: М.П.