Олупине бродова већ годинама стоје у малом заливу између новосадских Лимана и Рибарског острва, у којем је некада радило предузеће Бродоградилиште Нови Сад. Трунући у зеленој мутној дунавској води, оне говоре не само о сопственој пропасти, већ и о пропасти бродоградитељске индустрије, па и у ширем контексту некадашње индустрије у Војводини. Наставите са читањем →

Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима. Наставите са читањем →

Као у старим причама, стотине људи пењали су се прошле ноћи на Шиљак, највиши врх планине Ртањ, познате по пирамидама, необичним енергијама и посетама ванземаљаца, како би на врху дочекали излазак Сунца. Наставите са читањем →

Замислите да се возите ноћу од Новог Сада ка Бачкој Паланци и одједном вам пут пређе утвара древног хазарског коњаника под пуном ратном опремом. Многе варошице у Војводијни имају стари дворац, стару католичку цркву, споменик народно-ослободилачкој борби и локалну легенду, али мало које тако живописну као Челарево. Међутим, трагом приче о легендарним Хазарима и дворцу Дунђерског, долази се до много приземнијих прича, попут небриге о културном наслеђу. Наставите са читањем →