Наставак серије портрета људи у обичним ситуацијама и издањима. Онаквим какве их стално и виђамо, а мислимо да нису довољно добри, јер се не уклапају у неку маркетиншки наметнуту слику „идеалних људи“, или боље речено робота. Лепота је у једносавности спонтаности. Наставите са читањем →

„Шта ћемо за викенд, хоћемо на Фрушку гору“ – питање је, које се често може чути у Новом Саду. Међутим, одговор углавном подразумева излетишта, планинарске стазе и манастире. А Фрушка гора има и много више. Једно од заборављених блага најпознатије војвођанске планине јесу упечатљива места, која подсећају на догађаје из римског времена, а ово је прича баш о томе – о зараслом старом путу којим су пролазили Сулејман Величанствени и Атила Хунски, као и о једноставниом насељима и утврђењима попут оног из стрипа „Астерикс“. Али такође и прича о односу према непроцењивом историјском благу. Наставите са читањем →

Живимо у времену када су се рокенрол, емпатија и добра енергија која гради ново, а чува старо повукли у подземље – али буквално. У исто време док су те вредности, у урбаним круговима често зване „андерграунд“, биле ближе површини – или је бар тако деловало на први поглед – у истом том подземљу су се банде криминалаца бориле за своје парче тунела. Сада су се места заменила – стиче се утисак из приче Владана Вулићевића из Београда, некадашњег менаджера и сувласника култног београдског клуба „Бус“ – сведока последње велике епохе југословенског рокенрола. Наставите са читањем →

Северноамерички Индијанци, такозвани „примитивни“ људи, знали су да нас је природа све створила једнако важнима, али и битно различитима. Зато, ако би неко показао неки дар, или наклоност према нечему, чланови племна би му допустили да то развија, јер су знали да од тога имају користи и он и они. Тако су опстали стотинама година до доласка белих људи. Међутим, ми данас живимо у сасвим другачијем свету, који сасвим сигурно неће опстати још стотинама година. Наставите са читањем →