ФОТО: Ускршње чишћење тунела испод Петроварадинске тврђаве и ново откриће

Ускрс… Улице Новог Сада пусте, радње затворене… Али за десетак волонтера удружења Урбаних герила ратника из подземља недеља је дан за чишћење тунела испод Петроварадинске тврђаве, а чињеница да своју мисију настављају и током тако великог празника, чини их још упорнијим. Подземље „Дунавске лепотице“ потрудило се да их обрадује за Ускрс сензационалним новим открићем.

-Мој вереник и ја треба да се венчамо у јуну. Волимо тврђаву и од малена долазимо у тунеле. Па смо решили да допринесемо да се среде, као и да помогнемо групи која ради нешто добро – прича Новосађанка необичног презимена – Елена Андреа Марина (слика испод), која је са својим изабраником Завишом Сауером први пут дошла да чисти тунеле. Како каже, за акције су сазнали преко Фејсбука.

Оно по чему ће волонтери УГРИП-а запамтити ову акцију, јесте цртеж нацртан угљем, или угљенисаним штапом, који су први пут открили у једној од прислушних галерија контра-минског система, која се налази у Енвелопи трећег положаја. Сматрају да цртеж представља Битку на Текијама, односно Битку за Петрварадинску тврђаву, која се одиграла пре триста година.

Истраживачи УГРИП-а гледају цртеж. У првом плану на слици је Дејан Гроздић, а иза њега је Леон Шурбановић.

-Цртеж је толико детаљан, да се рецимо види крст на шлему војника. Делује као да је цртеж доста стар, али нема никаквог потписа ни датума, да би се то утврдило – каже Дејан Гроздић из УГРИП-а, који је открио цртеж.

-Изненадио сам се! Мислим да нас је тврђава почастила цртежом. Сматрам да је тај цртеж још у давним временима нацртао неки аустријски војник. Открили смо у подземљу пуно графита исписаних спрејем и истражили животне приче многих њихових аутора, али на ово први пут наилазимо – каже Леон Шурбановић, први човек УГРИП-а.

Волонтери су у недељу чистили трећи ниво подземља, који се налази на дубини од отприлике 14 метара испод земље. Оно по чему је веома захтеван за чишћење овај систем тунела, у који се улази кроз Равелин Свете Еугеније Римске, јесте чињеница да су свуда по поду разбацане цигле. Како објашњава Шурбановић, разлог томе је ни мање ни више него лов на благо.

Према његовим речима, када је 1951. године Петроварадинска тврђава отворена за цивиле, многи ловци на благо похрлили су у ове тунеле, како би пронашли неки комад старог аустријског блага. Цигле су вадили из ниша, које су направљене свуда по овим тунелима, како би земља дисала, као и да се обезбеде резервни депои земље за контра-минско ратовање. Мислили су да се благо налази управо у њима. У суштини, нише су рупе величине мањих врата на зидовима тунела, иза којих је земља и које су затворене, тако што су у њих наслагане цигле. Како је током једног од ранијих обилазака подземља објаснио Славомир Кишфалубац, ветеран УГРИП-а, тачно је да је део царског блага из Беча био премештен у ове тунеле за време Наполеонових ратова, али је по њиховом завршетку оно врећено у Беч.

Једна ниша из које цигле нису извађене.

Како су ловци на благо улазили у нише пуне земље, показује на горњој слици Дејан Гроздић. Није познато да је неко пронашао неко благо у овим тунелима.

Према речима истраживача, овај део подземља спада у један од опаснијих. Први разлог за то, јесте чињеница да се овде могу срести јазавци, као и лисице које овде буквално упадају кроз вентилационе отворе са другог нивоа. Шта више, раскрсница са улеглим тлом – на којој на горњој слици стоји Никола Оклопџија из УГРИП-а – интерно се зове „Лисичија јазбина“. Друга опасност су земљани тунели, који нису озидани циглом, те је опасност од урушавања у њима много већа. Један такав тунел приказан је на слици испод.

Оно по чему је трећи ниво још специфичан, јесте и чињеница да је до 2004. године био скроз потопљен. На зидовима тунела се још види до које висене су они били поплављени, што на доњој слици показује Горан Илијевски, један од четворице чланова УГРИП-а који познају цело подземље. Према речима Леона Шурбановића – првог човека УГРИП-а, њихова истраживања су показала, да је до поплаве дошло јер су војска и неки од уметника, који имају атељее на тврђави, спроводили своју канализацију у ниже положаје подземља. Али то је тема којом би се требало посебно бавити у некој другој причи.

Шурбановић за крај истиче, да је током 2015. и 2016. године у стотинак експедиција, кроз које је прошло око две хиљаде људи, изнешено око двадесет тона смећа, шута и земље, напомићући да су те експедиције биле и истраживачке. Ове године је чишћење интензивирано, те је у 34 акције, у којима су учествовала 192 члана УГРИП-а, изнешено више од 18 тона смећа. Према његовој процени, до пролећа следеће године требало би да се изнесу и преосталих стотинак тона ђубрета. Како каже, десет пута више има шута, за чије би изношење требало три до пет година. После тога следи изношење земље, што би овим темпом потрајало читаву деценију.

-Када би било средстава и када би људи били ангажовани сваки дан, цео систем би за годину дана био као писта, уместо за 15 година – каже Шурбановић.

Све ово потврђује, да има људи који су спремни да добровољно одвоје своје време за свој град, своје наслеђе и своју страст, али да би им помоћ државе много значила.

Славомир Кишфалубац повео је на ускршње чишћење тунела трогодишњег сина Матеја, који је показао велико интересовање за слепе мишеве из подземља.

Борис Милутиновић из УГРИП-а.

Слободан Давидовић, почасни члан УГРИП-а, припрема ускршњи ручак – свадбарски купус.

Елена Андреа Марина и Завиша Сауер.

Детаљ са недељног истраживања надземља Петроварадинске тврђаве.

Фото, текст: М.П.

Advertisements