Иако при посети Мелбурну, другом највећем граду Аустралије, у први план избијају високе пословне зграде на обалама реке Јаре, главни зачин његовог шарма јесу љубазност и срдачност обичних људи. На тај начин та метропола, позната по постигнућима у економији и култури, руши стереотип о великом граду као хладном и одбојном месту.

Имао сам прилику да посетим Мелбурн у септембру, радећи као фотограф на луксузном броду за крстарење Корална Принцеза. Пар дана пре доласка у тај град, разговарао сам кратко са колегом бродским музичаром из Бризбејна, који је рекао то – да ће ми се Мелбурн допасти више од Сиднеја, јер подсећа на неки високо културан европски град. Након пристајања у мелбурнској луци дошао сам аутобусом до центра града, где сам схватио шта је мој колега хтео да каже.

Високе пословне зграде остављају снажан утисак напретка подређеног економији, али сама атмосфера на улицама делује опуштеније. У самом центру налази се неколико пешачких мостова преко реке Јаре, те је главни део центра на обе обале углавном препуштен пешацима. Две најлепше старе зграде јесу катедрала Светог Павла и железничка станица, на којима се заиста примети европски културни утицај. Ипак, права авангардна култура одвија се на самим улицама. Мелбурн је познат по уличним представама и концертима, који су бесплатни за случајне пролазнике. Нажалост, није их било током моје кратке посете.

Задесило се да сам се нашао ту по хладном дану, када се у Аустралији календарски завршава зима. Због свог географског положаја на југоистоку аустралијског континента Мелбурн се налази на граници океанске и субтропске климе. Често је изложен фронтовима хладног ваздуха, а преко лета температура може да пређе и четрдесет степени. Колико временске прилике могу бити ћудљиве у том делу Аустралије, најбоље сам осетио дан после испловљавања из мелбурнске луке, када су таласи у Тасманијском мору достизали висину до седам метара.

Док сам прелазио преко једног од пешачких мостова на реци Јари, која протиче кроз главну пословну четврт Мелбурна, један младић у црвеној јакни понудио ми је неке промотивне летке, које сам најпре одбио. Касније, када сам се враћао преко тог истог моста, пришао сам том младићу и затражио један летак, чисто да му помогнем у послу. И тако је почео наш разговор. Сазнао сам да се зове Сомбл Тани и да се доселио у Мелбурн пре три године из Торонта у Канади.

-Људи у Мелбурну су добри, лако стварају осећај блискости са неким кога не познају. Као ти и ја што сада причамо. Планирам да останем ту још неко време и пробам да успем као менаџер, јер сам се за тај посао школовао. Ово је мултикултуралан град у којем је лако пронаћи посао и постарати се за себе – каже Сомбл.

Сличну причу чуо сам и од Херија Сурина, младог студента из Шри Ланке, који није желео да га фотографишем, али ми је потврдио да се за време студирања у Мелбурну уверио у то, да је то град у којем су људи изузетно љубазни и у којем има просперитета. Оба сведочења имају посебну тежину, јер нису потекла од људи који су рођени и одрасли у Мелбурну, већ су се у њега доселили. На основу личног искуства могу да кажем, да нисам имао никаквих непријатности и лако сам улазио у разговор са непознатим људима на улици, који су ми углавном хвалили уличну уметност, али нису хтели да причају за мој блог.

У Мелбурну живи око пет милиона људи. Град, који је данас највећа метропола аустралијске савезне државе Викторија, основан је у првој половини деветнаестог века насељавањем зељорадника и сточара око ушћа реке Јаре у залив Филипс. Економски успон града почео је око 1850. године, када је ту откривено злато. Мелбурн је после тога доживео експанзију насељавања становништва и дуго година се надметао са Сиднејом за титулу престонице Аустралије. Ипак, средиште владе постала је Камбера 1913. године.

Данас је то метрополис у којем послују многе аустралијске и мултинационалне компаније. Такође је и центар аустралијске аутоиндустрије захваљујзћи погонима великих произвођача аутомобила попут Форда и Тојоте. Осим по уличној уметности познат је и по високој култури. Радови најпознатијих аустралијских сликара, међу којима и оних абориџинског порекла, изложени су у Викторијском уметничком павиљону. Мелбурн је такође широко знан и по спорту. У том граду одржавају се Отворено првенство Аустралије у тенису, као и Велика награда Аустралије у Формули један. А о томе колико су становници Мелбурна првржени спорту најбоље сведочи фотографија изнад, на којој се види већа група кајакаша како веслају кроз сам центар града.

Усудио бих се да закључим, да тај град као да својим бројним постигнућима подсећа на то, да су најбоља основа за успех у економији и култури просте људске вредности – мултикултуралност, отвореност, једноставност и срдачност.

Фотографије и текст: Милош Павков