Иако је Аустралија уређена држава са либералним поретком и високим животним стандардом, то уопште не значи да је досадна. Огољени живот састављен од бројних личних прича – трагичних или инспиративних, зачињен упечатљивим лицима – која могу бити лепа или застрашујућа, најбоље се види на улици, тој раскошној раскрсници различитих животних прича и путева.

Неке од фотографија снимљене су из даљине, а да њихови актери нису ни били свесни тога да их неко фотографише. Такав је случај и са фотографијом изнад, на којој се види старији човек у инвалидским колицима на улицама Дарвина, највећег града северне Аустралије.

Шетајући улицама тог претоплог тропског града у октобру, када у Аустралији лето полако замењује зиму, забележио сам још неколико занимљивих портрета, какав је и портрет уличног музиара на фотографији испод.

Када сам му пришао, културно сам га упитао да ли смем да га фотографишем. Као из топа, затражио је пет долара (аустралијских). Уместо новца понудио сам му две цигарете, на шта ми је он моментално одговорио: „Може за четири цигарете!“ Схватио сам да имам посла са искусним старим уличним лисцом и без поговора сам му дао четири цигарете. Одмах је запалио једну и запевао блуз храпавим гласом уз пратњу на акустичној гитари.

Нешто даље низ улицу, где туристи ређе залазе, фотографисо сам још једно инспиративно лице. У питању је бескућник на фотографији испод.

Како ми је рекао, зове се Џереми Даш. Дошао је у Дарвин пре три месеца из Камбере, где иначе живи, и изгубио је новчаник са документима. Од тада живи на улици, мада каже да надлежне службе решавају његов случај. Иако његово истетовирано лице на први поглед делује одбојно и застрашујуће, заправо је веома љубазан и причљив. Када сам му рекао да сам из Европе, одмах ми се похвалио да и он има европско порекло. Његова мајка је била Белгијанка и удала се за Аустралијанца.

Пошто нису сви увек причљиви и дружељубиви као тај истетовирани бескућник, већину фотографија људи на улици у Дарвину направио сам из даљине. Међу бољима су три фотографије испод, на којима се виде два пара из различитих друштвених сталежа и још један старији бескућник.

Решио сам да уз ове фотографије из Дарвина додам и две фотографије испод, које сам пре пар месеци снимио у Кернсу у аустралијској савезној држави Квинсленд и које су већ обајвљене на овом блогу у причи о том граду. Кернс је тек мало већи од Дарвина и такође се налази у тропским пределима Аустралије. Зато је атмосфера на улицама тих градова доста слична, па се фотографије са улица тих градова практично допуњују.

На првој фотографији је Натанијел Малони, младић из Кернса, који каже да је задовољан животом у том граду, а на другој бескућник који прича сам са собом.

Иза сваког лица на улици крије се једна прича, а све оне заједно чине општу слику неког места. Слику која је вернија и живописнија од слика из туристичких проспеката, јер се прави улични живот не може уобличити у неки шаблон, те као такав остаје трајна инспирација за фотографисање и приповедање.

Фотографије и текст: Милош Павков