Људи често погрешно помисле како су победили природу, а онда их природа подсети на то колико су мали. Понекад је то подсећање сурово, а понекад величанствено. Током моје пловидбе око Новог Зеланда последње две недеље искусио сам оба случаја. Прво подсећање, оно сурово, био је циклон Габријела, који је погодио ту пацифичку острвску државу. Друго величанствено подсећање била је пловидба кроз фјорд Милфорд Саунд, који се налази на југо-заопаду Јужног острва на Новом Зеланду. Наставите са читањем →

Просте монтажне зграде, прашњаве улице којима људи ходају боси заједно са псима. Као да се никад ништа ново не дешава под тим тропским сунцем, које неумољиво пржи камен. Али најупечатљивије обележје Алотауа, луке на југоистоку Папуе Нове Гвинеје у југозападном Пацифику, јесу лица људи – мушкараца, жена и деце. Иако делују једноставно и гостољубиво, живе тешко на много начина. И обрнуто – иако живе тешко на много начина, делују једноставно и гостољубиво. Наставите са читањем →

Абориџини живе изоловано, или пак самоизоловано у Бруму у Западној Аустралији, једној од аустралијских савезних држава. То се најбоље одражава кроз улични живот, где се крећу одвојено од туриста и других становника Брума, иако се не жале отворено на свој положај у аустралијском друштву. Наставите са читањем →

Иако је Аустралија уређена држава са либералним поретком и високим животним стандардом, то уопште не значи да је досадна. Огољени живот састављен од бројних личних прича – трагичних или инспиративних, зачињен упечатљивим лицима – која могу бити лепа или застрашујућа, најбоље се види на улици, тој раскошној раскрсници различитих животних прича и путева. Наставите са читањем →