Абориџини живе изоловано, или пак самоизоловано у Бруму у Западној Аустралији, једној од аустралијских савезних држава. То се најбоље одражава кроз улични живот, где се крећу одвојено од туриста и других становника Брума, иако се не жале отворено на свој положај у аустралијском друштву. Наставите са читањем →

Иако је Аустралија уређена држава са либералним поретком и високим животним стандардом, то уопште не значи да је досадна. Огољени живот састављен од бројних личних прича – трагичних или инспиративних, зачињен упечатљивим лицима – која могу бити лепа или застрашујућа, најбоље се види на улици, тој раскошној раскрсници различитих животних прича и путева. Наставите са читањем →

Сви људи имају снове о томе шта желе у животу, а онда им се деси живот. На том трновитом путу само ретки остају доследни себи. Сретнемо их на улици журећи за свакодневним проблемима, пошто смо давно одустали од својих снова, а да ни не приметимо те људе – који трају у оном што јесу. То потврђује и прича Мише Јовичића, уличног музичара из Змај Јовине улице у Новом Саду, активног учесника новосадске рок сцене осамдесетих и песника. Наставите са читањем →

За многу новосадску децу, одраслу у ушушканим родитељским домовима, Најлон пијаца у Новом Саду је била место првих сусрета са животом у свој његовој непосредности. Гужва и граја, нападни продавци, избирљиве муштерије, понуда “од игле до локомотиве”, борба за го опстанак у тешким временима. И оних који продају јефтину робу, а и оних који купују и гледају да уштеде сваки динар. Све то уз атмосферу вашара, зачињену пљескавицом, пивом и музиком са нечијег звучника. Наставите са читањем →