Кернс, прелепи приморски град на северу аустралијске савезне државе Квинсленд, удвостручио је своје становништво у протекле три деценије, углавном захваљујући туризму. У томе су му помогли повољан географски положај, али и јединствена атмосфера. Проћи луком и улицама овог града интересантан је осећај – налазите се у тропској клими окружени кишном шумом и Великим коралним гребеном, а истовремено сте у једном уређеном, просперитетном и срдачном аустралијском граду.
Сиднеј, површински највећи град јужне хемисфере, иако се налази далеко од других светских метропола у Европи, Азији и Северној Америци, потпуно је раван са њима – по уређености и животном стандарду, али и по јединственој и отвореној култури. Од посете том граду застаје дах, али не само због високих пословних облакодера, који као да ничу на сваком ћошку, већ и због космополитског духа, којим та светска метропола одише од првог момената када се крочи у њену луку.
После скоро две недеље пловидбе бескрајном пучином Тихог океана, од Панаме ка Аустралији, јутрос сам коначно угледао копно – острва Француске Полинезије. Далеко од континената са обе стране океана, овај архипелаг у сред Пацифика као да живи свој живот, неоптерећен турбуленцијама великог света. Уз сјај сунца и зеленило палми, представља слику малог тропског раја на земљи.
Људи су увек тражили начин да прођу на “другу срану”, шта год та друга страна била – друга обала реке, или други свет. За успех у томе увек је био нужан колективни напор, напор који са собом носи огоромну жртву. И онима који су поднели ту жртву можемо да захвалимо на томе, што ми данас можемо да прођемо на ту другу страну. Двадесет седам и по хиљада радника погинуло је градећи Панамски канал, оставивши свету пречицу да прођу из једног океана у други.
Милош Павков | Фотоблог 