ФОТО: Врдничка кула – темељи једног света – Милош Павков

Врдничка кула је једно од оних места на Фрушкој гори која привлаче излетнике, али и оне друге. Оне који траже оно нешто – авантуру, мистерију, узбуђење, нешто другачије. Оне који теже повратку темељима цивилизације, у буквалном, али и у фигуративном смислу. Зашто је то тако? Због историје, филмова, или пак јер постоји нешто у човеку, што остаци старих кула и градова извлаче на површину.

Био је то сунчан мартовски дан, један од ретких правих пролећних дана предходних месеци, када сам се у друштву свог брата Милана Павкова упутио ка Врдничкој кули. Пут се од уређеног истоименог етно села наставља кроз шуму, узаном стазом која води узбрдо. Мало тежи пут, али вредан труда, јер већ на почетку се на дрвећу виде необичне дрвене платформе спојене ужадима, што на први мах подсећа на сцену из неког авантуристчког филма. Касније сам на рецепцији поменутог етно села сазнао да је то адреналински парк, који у топлијим месецима воде искусни инструктори.

У сваком случају, призор платформи на дрвећу подгрејао је унутрашњу жеђ за узбуђењем. Да би на крају пута уследио још један филмски призор – тренутак када се кроз грање почињу назирати зидови средњевековног утврђења, са донжон кулом као централним објектом. Сасвим очекивано, ми нисмо били једини посетиоци на том месту.

– Хтели смо да уживамо у природи и да видимо Врдник. Вреди доћи овде и попети се до куле, није толико напоран успон. Допада нам се то што је оригинална и има неки свој шарм – каже Јасмина Миливојевић из Сомбора (на фотографији испод), која је тог дана посетила Врдничку кулу у друштву пријатеља.

Утврђење се састоји од порушених зидова и очуване централне главне куле. Место је уређено, постављене су канте за смеће и степенице помоћу којих посетиоци могу погледати у унутрашњост куле. Кула је данас буквално сведена само на зидове. Али ти зидови су некада били основа, око које се развијао живот, од једноставних рударских почетака, ка вишим дометима. Према речима Ђорђа Бошковића, историчара и музејског саветника музеја у Руми, утврђење се налазило на накада важном путу север – југ. преко Фрушке горе. Осим трагова да су на том месту у стара времена ископаване руде, пронађени су и римски трагови, мада први поуздани записи датирају из четрнаестог века.

– Место се најпре помиње под именом Вила Реднук 1315. године, у оквиру Угарске. Касније је око виле направљено и подграђе, односно субурбијум, а већ 1329. године, то је било насеље у којем су се одржавали вашари – испричао је Бошковић у телефонком разговору. Иначе за средњевековна насеља била је велика ствар да се у њима одржавају вашари, јер их је то чинило трговачким центрима, кроз која су са разних страна пролазили људи, али и идеје.

Према Бошковћевим речима, касније током четрнаестог и петнаестог века Реднук (Врдник) је постао тврђава, а затим и град, који је чак слао студенте на велике европске универзитете. Освојили су га Турци 1524. године, а уцртан је и на угарској мапи из 1528. То је најстарија угарска мапа која приказује наше крајеве.

Аутор текста је сазнао и то, да су 2016. и 2017. године на том локалитету обављена и археолошка ископавања, али упркос вишенедељним покушајима и послатим порукама, није успео да ступи у контакт са археолошкињом из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, која је руководила ископавањима.

Иначе тврђава у Врднику је била једна од многих сличних тврђава на Фрушкој гори. Најбољи пример томе су остаци утврђеног бенедиктанског манастира Домбо у суседном селу Раковцу, такође на путу од севера ка југу. Ипак, на врдничкој фортификацији се као на издвојеном примеру може пратити развој цивилизације – од скромних почетака, преко вашарског насеља, па до места које је у средњем веку слало локалне људе да се усавршавају на европским универзитетима. Тај један пример показује то, да људи и све што је људско тежи ка усавршавању. Усавршавању које је могуће само на јаким и трајним темељима. Иако су у материјалном смислу од тог средњевековног утврђења остали само голи зидови, оно је, као и друга слична места, уградило себе у свеопште усавршавање људског друштва, које превазилази границе држава, нација и култура.