Никад раније нисам видео толику гужву на улици. Случајни пролазници, улични продавци и занатлије, те они који само седе на улици, буквално у редовима – баш као људи на насловној фотографији. Сви траже своје парче среће у том ужурбаном граду. То је Сува, главни град Фиџија, острвске државе у јужном Пацифику – туристичко место на којем су људи срдачни према гостима, али на којем треба бити и опрезан, јер сиромаштво може да пробуди свашта у човеку. Наставите са читањем →

Већина људи може претпоставити то, да је колонизовати нову земљу тежак, неудобан и опасан подухват. Али праву свест о томе колико је то заиста истина, човек може стећи тек када се нађе “у ципелама” оних који су се у такав подухват упустили. Или још боље, када се нађе на реплици њиховог брода. Реплика брода Бриг Амити, неколико десетина метара дугачког једрењака са два јарбола, налази се у градићу Албани у Западној Аустралији, као сећање на прве досељенике који су основали тај град, а били су војници и робијаши. Наставите са читањем →

То је некад била њихова земља, а сада су неки од њих изопштени из друштва на земљи својих предака. У тој констатацији нема места препоједностављенм наративима о колонијализму из прошлости. У модерној либералној држави као што је Аустралија, Абориџини који успеју да се уклопе у систем и начин живота “белог човека” имају заштићена права, добре прилике за запослење и добар животни стандард. Али не успевају сви да се уклопе у то и онда постају они људи, које када сретнете на улици избегавате да их гледате у очи. Наставите са читањем →

Просте монтажне зграде, прашњаве улице којима људи ходају боси заједно са псима. Као да се никад ништа ново не дешава под тим тропским сунцем, које неумољиво пржи камен. Али најупечатљивије обележје Алотауа, луке на југоистоку Папуе Нове Гвинеје у југозападном Пацифику, јесу лица људи – мушкараца, жена и деце. Иако делују једноставно и гостољубиво, живе тешко на много начина. И обрнуто – иако живе тешко на много начина, делују једноставно и гостољубиво. Наставите са читањем →