Приморски градић Иден у аустралијској савезној држави Нови Јужни Велс, некада насеље ловаца на китове о чије су се стене разбијали бродови, у модерно доба претворио је своја главна природна обележја у туристички потенцијал, те је постао лука за посматрање китова и уживање у бајковитим приобалским пејзажима. Тако су симболи тешке прошлости постали основа перспективне садашњости, захваљујући предузимљивости и напретку. Наставите са читањем →

За неког ко је одрастао у неком аустралијском лучком градићу, галебови, корморани и остале птице – које се могу видети на доковима и плажама – можда су сасвим обична ствар. Као што су лабудови уобичајна појава за неког ко је одрастао уз Дунав покрај Новог Сада. Али на неког са стране, ко први пут посећује те луке, појава тих птица оставља посебан утисак, који је – бар у мом случају – лакше дочарати фотографијама него речима. Наставите са читањем →

Када пловећи уз источну обалу Аустралије морнари дођу до града Њукасла, прва ствар која ће придобити њихову пажњу, још са пучине, јесте велелепна анкгликанска катедрала, формално звана Катедрала црква Христа краља. Издижући се изнад модерних зграда по брдима обале тог далеког континента, она носи у себи нешто европског наслеђа, али и својим архитектонским складом одражава универзалну лепоту, који превазилази границе просте догматске религије. Наставите са читањем →

Можемо само замишљати какве су мисли надолазиле британском истраживачу Џејмсу Куку, када је први пут видео тропске пределе Квинсленда на северу источне обале Аустралије. Вероватно је био свестан тога, да је открио дивљу рајску лепоту овде доле на земљи. А посебан шарм малих лучких градића, какав је Порт Даглас, јесте у томе – да је та лепота овде минимално поремећена људским присуством. Мале зграде и бродови само заокружују оно што је већ постојало пре њих. Наставите са читањем →