Пар хиљада Новосађана протестовало је вечерас на улицама Новог Сада под паролом „Један од пет милиона – стоп крвавим кошуљама“. Разлог за протест је велико незадовољство тренутним друштвеним приликама, оличеним кроз власт Српске напредне странке и Александра Вучића. Наставите са читањем →

У данашње време лажних узора, људи се често осете збуњени, када су суочени са питањем – шта је истинска величина? Стотинак новосадских бајкера одговорило је данас на то питање, али не речима, већ делом. Као и претходних година, они су обучени у Деда Мразеве поделили поклоне и слаткише најмлађим суграђанима у новосадским установама и Леденој шуми, поводом новогодишњих празника. Наставите са читањем →

Људи у Србији често наивно мисле да се развијено друштво може постићи на лак начин – кроз увођење новог или старог политичко-економског система, преко везе, или неком другом инстант методом. Заправо, за то је потрбно развијати свест кроз много генерација. Стотинак Новосађана предвођених УГРИП-има, члановима Удружења грађана „3Д Свет“ изнело је прошле суботе 14 тона смећа са Петроварадинске тврђаве, поводом Светског дана чишћења – како би бар мало допринели развоју свести о заједничком интересу. Наставите са читањем →

Двадестпрвог маја 1768. године подземље Петроварадинске тврђаве посетио је Јозеф Други, цар Светог римског царства и тада је он први пио воде са бунара у подземљу, који је од тада познат као „Кајзеров бунар“, односно „Царски бунар“. То је можда била најинтересантнија званична посета легендарном сплету тунела испод Петроварадина. До синоћ. Синоћ је, на исти датум као пре 250 година, та почаст достојна царева припала Југославу Беркловићу, бајкеру из Сремске Каменице паралисаном од струка на доле, који се заједно са активистима УГРИП-а и других новосадских хуманитарних организација спустио у најочуванији систем за контра-минско ратовање на свету. Разлог томе је био тај, што је Југослав уз помоћ њих и других људи добре воље, путем СМС порука успео да прикупи новац за операцију у Кијеву. Наставите са читањем →

Нормалност је ствар тачке гледишта. Прво, шта је ненормално? Да се тридесет одраслих људи, обичних грађана, као и двоје деце, обуку у свечана одела, ставе гас маске и чисте смеће из подземља друге највеће тврђаве у Европи, како би помогли пријатељу да сакупи новац за операцију – која би му омогућила да прохода? Или да на оне – који сваки дан носе лепа одела и којима смо поверили бригу о нашем здрављу, нашем наслеђу, нашем друштву – не можемо да рачунамо када су нам потребни? Наставите са читањем →